Građani Evropske unije tokom izbora za Evropski parlament mogu da izaberu da li će glasati u zemlji u kojoj žive ili u zemlji porekla, ali ukoliko odluče da glasaju u obe zemlje rizikuju ili zatvor ili kaznu od 15.000 evra.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Shutterstock

Prema podacima UN, do danas, oko 13,7 miliona građana EU živi u zemlji članici koja nije njihova zemlja porekla, piše Euobzerver i dodaje da postoji nekoliko propisa koji mogu da obezbede da 9. juna ne dođe do duplog glasanja.

Kako se navodi, ukoliko se neko odluči da glasa u zemlji u kojoj živi, mora da se registruje na “dodatnoj listi” u opštini u kome živi, čime se odriče prava glasa u zemlji porekla.

Rok za registraciju bio je do 1. maja, nakon čega je opština bila u obavezi da dostavi spisak dodatnih birača državnim organima, a država je, sa svoje strane, bila dužna da obavesti zainteresovane države članice.

Kako se navodi, u teoriji, to prenošenje podataka bi trebalo da onemogući duplo glasanje, ali sistem je neispravan, a informacije se ne prosleđuju uvek kako bi trebalo.

Prema podacima Komisije EU, uoči poslednjih izbora za Evropski parlament 2019. godine, zemlje članice EU razmenile su informacije o 1,3 miliona birača između februara i maja, što je samo oko 10 odsto potencijalnog broja birača sa pravom glasa u inostranstvu.

Obrasci za registraciju u opštinama širom Evrope i dalje se razlikuju i nisu uvek kompatibilni u svim državama članicama EU, iako Komisija EU koordinira ponašanje i izdaje preporuke i alate, a i na dopunskim spiskovima nije upisano duplo prebivalište tako da opštine nemaju obavezu da prosleđuju podatke o njima, čak i ako poseduju dva pasoša.

Komisija je 2019. godine predložila direktivu, usvojenu u parlamentu sa određenim modifikacijama 2021. godine, pod nazivom “Izborna prava mobilnih građana Unije na izborima za Evropski parlament”, čiji je cilj bio da zaštiti izborna prava građana EU, ali i da unapredi prevenciju višestrukog glasanja sinhronizacijom kalendara za registraciju i razvojem jasnijeg pravnog okvira.

Međutim, navodi se, ništa od toga nije primenjeno na vreme za ovogodišnje izbore.

Bilo je registrovanih slučajeva prevara glasanja na evropskim izborima, poput 2014. godine kada danske vlasti nisu na vreme prosledile podatke o registrovanim biračima švedskim vlastima, a kasnije je otkriveno da je hiljade građana dalo duple glasove.

“Ovo se ranije nije smatralo veoma važnim pitanjem, ali kada se ljudi organizuju oko ovih praksi, koristeći prevaru glasanja kao političku taktiku, to je naravno demokratski problem”, rekao je politikolog Lorens Smit sa Univerziteta Sorbona za EUobzerver.

Jedna Holanđanka, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da je jedan njen prijatelj glasao i u opštini i u ambasadi svoje zemlje u Francuskoj i da je prošao bez posledica.

Ona je dodala da je upoznata sa pravilima, ali da je zanimaju i holandska i francuska politika EU i da bi bilo dobro da može da glasa u obe zemlje, kao što radi na predsedničkim i zakonodavnim izborima.

“Ima nas dosta onih koji će ovo namerno uraditi ove godine. O tome razgovaramo u zatvorenim Fejsbuk grupama. Svi znaju da je to nezakonito, ali mi verujemo da to jeste i treba da bude naše pravo. Podnela sam zahtev za francusko državljanstvo samo da bih bila u mogućnosti da glasam u obe zemlje”, rekla je ona.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest