Značajno uvećanje cene izgradnje nacionalnog stadiona otvara mnoga pitanja

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

stadion
Foto: Pixabay

Savet za borbu protiv korupcije danas je zatražio da nadležne institucije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo ispitaju okolnosti pod kojima je procenjena vrednost za izgradnju stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici uvećana za oko 20 miliona evra, nakon završetka izgradnje.

U izveštaju o finansiranju sporta i sportske infrastrukture, koji je Savet dostavio Vladi Srbije, preporučeno je i da se ispita opravdanost osnivanja društva “FSS Stadioni” u vlasništvu Fudbalskog saveza Srbije za potrebe održavanja novoizgrađenih stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici, kao i da podaci o radu tog društva budu javno dostupni.

“Pored toga, javnosti mora blagovremeno biti dostupan podatak kakvi su dalji planovi oko održavanja stadiona, imajući u vidu da je u medijima izneta informacija da će taj posao biti poveren strancima”, navodi se u izveštaju Saveta.

Preporuka tog nezavisnog tela je i da se učini javno dostupnom Studija izvodljivosti koja se odnosi na izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji opštine Surčin, nezavisno od toga što je urađena nakon početka gradnje stadiona.

“Izgradnja većih infrastrukturnih projekata u Srbiji, ne samo u sportu, ne može početi bez urađene i javno dostupne studije izvodljivosti i da se obavlja u skladu sa prioritetima građana, na osnovu javne rasprave, počevši od lokalnog do republičkog nivoa”, istakao je Savet.

Preporuka Saveta je da se kontrola sprovođenja postupka javnih nabavki i odabira ponuđača u sporovođenju infrastrukturnih projekata drugačije reguliše zakonom, kako bi se odabir „jedinog“ ponuđača sveo na najmanju meru.
Država Srbija, po oceni Saveta, izdvaja značajna sredstva za razvoj sporta i sportske infrastrukture i prema podacima Ministarstva sporta dostavljenih Savetu, u prethodne četiri godine izdvojeno je oko 120 miliona evra preko tog ministarstva, najviše granskim savezima, Olimpijskom i Paraolimpijskom komitetu.

Značajno više sredstava, od onih koja se izdvajaju kroz redovne programe, odnosno blizu četiri milijarde dinara ili oko 34 miliona evra, preneto je kroz takozvani Covid program, u 2020. i 2021. godini, najviše Кošarkaškom, Odbojkaškom, Rukometnom, Vaterpolo i drugim savezima.

Pored saveza dodatna sredstva su dobila i sportska preduzeća, među kojima su najveće iznose dobili: SP Atletika 2022 doo, EURO VOLLEY 2021 doo, Preduzeće za organizaciju muškog kvalifikacionog koša, Preduzeće za organizaciju kvalifikacionog turnira u košarci, Preduzeće za prvenstvo sveta u rvanju i druga.

Prema podacima Ministarstva sporta za ove dve godine kroz redovan i COVID program ukupno je potrošeno oko 9,7 milijardi dinara ili oko 83 miliona evra.

“Imajući u vidu, da u periodu izolacije, zbog bolesti izazvane korona virusom nije bilo većih okupljanja, fizičkih aktivnosti i takmičenja, nije jasno u koje svrhe u ovolikom iznosu su ova sredstva potrošena. Кontrolu trošenja sredstava koju dobijaju sportski savezi, Olimpijski i Paraolimpijski komitet suštinski niko ne vrši, već oni samo formalno na propisanim obrascima dostavljaju Ministarstvu sporta finansijske izveštaje, koje Ministarstvo nema kapacitet da iskontroliše, a to očito ne radi ni budžetska inspekcija”, naveo je Savet.

Takvu sumnju Savet nalazi u činjenici da u četvorogodišnjem periodu, gde je potrošeno blizu 200 miliona evra, na sportske aktivnosti i infrastrukturne projekte preko Ministarstva sporta, nije bila utvrđena ni jedne zloupotrebe tih sredstava, što samo upućuje na zaključak da nije bilo prave kontrole njihovog trošenja.

Ministarstvo nije dostavilo ni jednu analizu svrsishodnosti trošenja navedenih sredstava, odnosno koliko ona doprinose sportskim rezultatima, pojedinačnim i ekipnim, uslovima i kvalitetu života i rada sportista, invalida, dece i mladih, ili u velikoj meri koriste zadovoljenju potreba zaposlenih u sportskim savezima i drugim sportskim institucijama.

Pored toga što nema prave kontrole trošenja sredstava za razne sportske aktivnosti, izgradnja sportske infrastrukture je takođe veoma upitna, ukazao je Savet.

“Poseban odjek u javnosti ima izgradnja četiri fudbalska stadiona i to: u Leskovcu, Zaječaru, Loznici i Surčinu.

Imajući u vidu da za tri stadiona nije rađena studija opravdanosti i izvodljivosti a za jedan stadion kad je gradnja već počela, postavlja se pitanje da li su oni prioritetno potrebni Srbiji u tim mestima, sa kapacitetom i cenom izgradnje”, naveo je Savet.

Dodaje sa da, pored cene izgradnje, stadione opterećuju i troškovi njihovog održavanja.

Iako Ministarstvo sporta ima nadležnost održavanja i upravljanja sportskim objektima, pa samim tim i stadionima, Vlada je svojim Zaključkom nametnula dodatne troškove osnivanjem posebnog društva FSS Stadioni, koje je u vlasništvu Fudbalskog saveza Srbije, a Fudbalski savez Srbije, između ostalog, dobija sredstva i iz republičkog budžeta.

Savet je izrazio sumnju da će rad ovog društva biti transparentan, imajući u vidu da na zahtev Saveta društvo nije dostavilo elementarne informacije a to su: koliki su mesečni troškovi održavanja stadiona i koje su godišnje planirane aktivnosti, kao i očekivani prihod.

“Odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava”, istakao je Savet.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest