Evo šta sada kaže struka

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Foto: Pexels

Krvni pritisak od 120/80 nije jedina normalna vrednost. Proverite koji raspon odgovara vašim godinama i kada je vreme da se javite lekaru.

Aparat u kućnoj apoteci pokaže 138/88 i odmah krene panika. Kod pedesetogodišnjaka ta cifra često nije razlog za uzbunu, a upravo tu većina nas pravi grešku, gledamo jednu brojku umesto cele slike. Krvni pritisak od 120/80 mmHg jeste idealan za većinu odraslih, ali daleko od toga da je jedina vrednost koja govori da je sve u redu.

Lekari ne tumače rezultat samo na osnovu displeja aparata. Godine, telesna težina, pušenje, porodična istorija i ranije bolesti menjaju priču. Isti broj kod dvadesetpetogodišnjaka i kod čoveka od šezdeset godina ne znači istu stvar.

Da li se normalan krvni pritisak menja sa godinama

Sa starenjem krvni sudovi postaju krući i manje elastični, pa vrednosti pritiska prirodno rastu. To ne znači da je porast poželjan. Cilj ostaje isti kroz ceo život, držati se što bliže optimalnim ciframa, a ne pravdati skok godinama u ličnoj karti.

Kao gruba orijentacija, često se navode ovi rasponi po uzrastu:

  • 20 do 30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
  • 30 do 40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
  • 40 do 50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
  • 50 do 60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
  • preko 60 godina: do 140/90 mmHg, uz redovne kontrole i individualnu procenu

Ove cifre su orijentacione, ne dijagnoza. O terapiji i ciljnim vrednostima odlučuje isključivo lekar, na osnovu celokupnog stanja, a ne jednog merenja u kuhinji posle ručka.

Zašto se evropske i američke smernice ne slažu

Ista osoba u Beogradu i u Čikagu može dobiti različitu dijagnozu. Američke smernice iz 2017. godine hipertenziju prvog stepena vide već na 130 do 139 kroz 80 do 89 mmHg.

Evropske preporuke granicu obično postavljaju na 140/90 mmHg. Kod blagog povišenja evropski stručnjaci prvo savetuju promenu navika, a odluku o lekovima donose prema ukupnom kardiovaskularnom riziku.

Zašto povišen pritisak zovu bolešću bez simptoma

Godinama može raditi u tišini. Baš zato je opasan, jer čovek se oseća sasvim dobro dok se krvni sudovi troše.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, veliki broj ljudi sa povišenim pritiskom uopšte ne zna za svoj problem, kako navodi informativni pregled o hipertenziji Svetske zdravstvene organizacije.

Kad se simptomi ipak jave, obično su to glavobolja u potiljku, zujanje u ušima ili zamagljen vid. Neki osete pritisak u grudima ili laku vrtoglavicu. Ipak, mnogi nemaju baš ništa, i zato redovno merenje kod kuće vredi više od čekanja da se nešto oseti.

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak

Greška u merenju daje pogrešnu brojku, pa onda i pogrešnu brigu.

Nekoliko pravila menja rezultat drastično:

  • merite ujutru pre kafe i terapije, pa ponovo uveče
  • sedite mirno bar pet minuta pre merenja
  • leđa oslonjena, stopala na podu, bez razgovora dok aparat radi
  • zapisujte vrednosti nekoliko dana i pokažite ih lekaru

Jedno visoko merenje ne znači hipertenziju. Ako se cifre ponavljaju, javite se izabranom lekaru radi prave procene. Ovaj tekst nije zamena za lekarski savet, posebno ako već imate dijabetes ili srčane tegobe.

Koji krvni pritisak je normalan posle 50 godina

Kod osoba između 50 i 60 godina vrednosti do oko 140/90 mmHg često se smatraju prihvatljivim, uz redovne kontrole i procenu lekara.

Da li povišen pritisak uvek daje simptome

Ne. Veliki broj ljudi nema nikakve tegobe, zbog čega je redovno merenje jedini pouzdan način da se povišen pritisak otkrije na vreme.

Kada treba da se javim lekaru zbog pritiska

Ako su vam vrednosti više puta povišene tokom nekoliko dana merenja, javite se izabranom lekaru radi dalje procene i eventualne terapije.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest