Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine pokazuje da nastaje 26,5 kilograma jestivog i nejestivog otpada od hrane po glavi stanovnika godišnje

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

hrana
Foto: Pixabay

Komercijalni sektor u Beogradu godišnje stvori više od 40.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Ukoliko se količina otpada od hrane iz komercijalnog sektora prikaže u odnosu na ukupan broj stanovnika Beograda, vidi se da nastaje 26,5 kilograma jestivog i nejestivog otpada od hrane po glavi stanovnika godišnje.

U okviru direktnih merenja koja su sprovedena, posmatrano je ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor: hoteli i drugi smeštaj, restorani i objekti brze hrane, prodavnice, škole i vrtići i preostali komercijalni objekti.

Najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane, sa više od 21.000 tona na godišnjem nivou.

Nakon toga slede prodavnice sa 4.767 tona godišnje, škole i vrtići sa 3.551 tona godišnje i na kraju grupa hoteli i smeštaj sa godišnjom stopom generisanja od 1.302 tone, navodi se u saopštenju.

Preostali komercijalni generatori otpada od hrane (javne ustanove i preduzeća sa sopstvenim restoranima, pijace, bolnice itd) godišnje generišu više od 9 hiljada tona otpada od hrane.

U sastavu tog otpada u proseku je najdominantnija kategorija povrće, sa udelom većim od 45 odsto, pri čemu je najveći procenat zabeležen u okviru grupe škole i vrtići (62 odsto).

Druga po zastupljenosti je kategorija voće, sa skoro 19 odsto, s tim da je ova kategorija najzastupljenija u sektoru maloprodaje (preko 38 odsto).

Kategorije meso, riba i jaja, i hleb i peciva, u ukupnom prosečnom sastavu, imaju slične vrednosti (oko 14 odsto), dok kategorija mleko i mlečni proizvodi ima najmanju vrednost za praktično sve posmatrane grupe komercijalnih objekata, s konačnim prosečnim udelom od oko pet odsto.

Prethodno sprovedeno istraživanje o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima je pokazalo da svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108,1 kilogram jestivih i nejestivih delova hrane.

Sumarno posmatrane vrednosti ova dva istraživanja ukazuju da je ukupno generisan otpad od hrane u Beogradu, na godišnjem nivou, oko 205.000 tona, odnosno 134,6 kilograma po stanovniku.

To smešta Beograd u vrh evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane, kada se uporedi sa drugim gradovima prema UNEP Globalnom indeksu otpada od hrane.

bilten logo
www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest