Imate povišen holesterol- niste sami. Mogućnost da ga smanjite i sprečite kardio vaskularnih bolesti postoji, ali samo ako se oslobodite mitova

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pixabay

Zašto lekari toliko brinu o holesterolu? Prvo, „zbog predviđanja rizik“, kaže dr Džefri Berger, kardiolog i direktor Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti na NIU Langone u Njujorku.

„U verovatno stotinama studija je pokazano da su viši nivoi LDL holesterola povezani sa većim rizikom od srčanog udara, moždanog udara ili rane smrti. I, što je najvažnije, moguće je modifikovati ovaj faktor rizika. Brojne studije su pokazale da kada snižavate holesterol, smanjujete rizik od kardiovaskularnih događaja“, kaže dr Berger.

Borba sa povišenim holesterolom počinje razbijanjem mitova.

Mit: Dobar holesterol je uvek dobar

Činjenice: Holesterol, koji se često opisuje kao masnoća, voštana supstanca, neophodan je za ljudsko telo, uključujući i ključnu ulogu tokom razvoja fetusa. Deo je ćelijskih membrana i podstiče proizvodnju ključnih hormona. Ali previše može izazvati probleme, odnosno doprinoseći začepljenju arterija i povećavanju rizika od srčanih problema. Kada lekari i istraživači govore o štetnosti holesterola, obično misle posebno na lipoproteine niske gustine. LDL prenosi holesterol po telu, deponujući ga u krvnim sudovima, objašnjava Natali Pamir, vanredni profesor preventivne kardiologije na Univerzitetu za zdravlje i nauku Oregon u Portlandu. Ona dodaje da se lipoprotein visoke gustine (HDL), dugo se smatrao „dobrim“ holesterolom jer obično prenosi holesterol iz drugih delova tela u jetru. Međutim i “dobar” holesterol van granica šteti zdravlju.

Istraživanje na 24.000 ljudi pokazalo je da visok nivo HDL-a ne pruža zaštitu.

Jedno od mogućih objašnjenja je da kvalitet funkcionisanja HDL-a može biti važniji od same količine

Mit: Ne morate da kontrolišete holesterol dok ne dostignete prosečnu starost za srčani udar

Činjenice: Preporuke se razlikuju u zavisnosti od toga kada treba početi, ali se preporučuje da se svim odraslim osobama sa 20 i više godina proveravaju nivoi svake četiri do šest godina. Skrining će verovatno biti češći ako imate porodičnu istoriju ili ličnu istoriju srčanih bolesti. Američka akademija za pedijatriju čak preporučuje da se sva deca testiraju na visok holesterol u dobi od 9 do 11 godina ako imaju porodičnu istoriju ranih srčanih bolesti.

Mit: Da biste održali nizak holesterol, trebalo bi da izbegavate jaja

Konzumiranje više holesterola u vašoj ishrani ne znači nužno i viši holesterol u krvi za većinu ljudi. Ono što izgleda povećava LDL holesterol su vrste masti koje su „čvrste na sobnoj temperaturi“.

To uključuje zasićene masti iz životinjskih proizvoda, uključujući meso, puter i mlečne proizvode. Nasuprot tome, nezasićene masti — koje su tečne na sobnoj temperaturi — su korisne. A konzumiranje previše jednostavnih ugljenih hidrata može dovesti do povećanja telesne težine. Umesto da izdvajaju određenu hranu, kardiolozi sada preporučuju zdrav način ishrane koji uključuje puno voća i povrća, zdravije proteine kao što je riba i mononezasićene masti. Mediteranska dijeta se uklapa, kažu kardiolozi, i povezana je sa zaštitom od drugih bolesti, uključujući dijabetes i rak.

Mit: Uvek možete kontrolisati nivo holesterola bez pomoći lekova

Činjenice: Ne mogu se rešiti svi faktori rizika. Ne možete učiniti ništa u vezi sa svojim godinama; niti možete promeniti svoj genetski KOD. Nasledni poremećaj koji se naziva porodična hiperholesterolemija uzrokuje da se oko 1 od 200 ljudi rodi sa visokim nivoom LDL holesterola, koji će nastaviti da raste tokom detinjstva i odraslog doba.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest