Na današnji dan pre 28 godina u Parizu je potpisan Mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini, poznat i kao Dejtonsko-pariski sporazum. Sporazum su potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

potpis
Foto: Pixabay

Taj dokument, kojim je potvrđen mirovni sporazum postignut prethodno 21. novembra u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson u gradiću Dejtonu, država Ohajo pod uticajem međunarodne zajednice i njime je okončan rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

Do dejtonskog parafa je došlo posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD. U svojstvu svedoka dokument su u Jelisejskoj palati u Parizu potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, predsednik Vlade Rusije Viktor Černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik Vlade Španije Felipe Gonzales, u svojstvu predstavnika EU.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma na miroljubiv način. Jedan od najosnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, uz Distrikt Brčko, što je usaglasila Kontakt grupa. Inače, krajem 1992. godine Srbi su držali 70 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, Hrvati oko 17 odsto, a Bošnjaci 13 odsto.

Dejtonski sporazum je entitetima dao velika ovlašćenja i naznačio osnovna ovlašćenja zajedničkih državnih organa. Međutim, ne dugo zatim otvoreno je pitanje da li su rešenja definisana u ovom aktu kojim je okončan rat održiva u mirnoj budućnosti. Diskusija o neophodnosti, ili pak nedopustivosti redefinisanja ovog sporazuma traje do danas.

Prema Dejtonskom sporazumu visoki predstavnik za BiH je u ime OUN i EU vrhovni tumač Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Imenuje ga Savet bezbednosti UN na predlog Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC). Upravo zbog toga Republika Srpska ne priznaje aktuelnog visokog predstavnka Kristijana Šmita jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest