Pandemija korone uticala je na slučajeve preranog puberteta. Istraživači širom sveta zabeležili su porast od 20 do 30 odsto. Prevremeni pubertet može dovesti do fizičkih i psihičkih problema.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pexels

Lekari su u proseku nekoliko decenija izveštavali da pubertet počinje sve ranije i ranije . Pandemija korona značajno je povećala ovaj efekat. „Zabeleženo je 20 do 30 odsto više slučajeva preranog puberteta“, kaže Betina Golke sa Dečje bolnice Univerziteta u Bonu. Fenomen je primećen širom sveta, postoje odgovarajući podaci iz Evrope, kao i iz SAD i Kine.

Prerani pubertet – nazvan pubertas praecok – je razvoj spoljašnjih polnih karakteristika kod dečaka pre 9. godine i kod devojčica pre 8. godine. Između ostalog, tada se razvijaju i grudi kod devojčica – jedna od pretpostavki o Korona efektu je bila da su roditelji verovatnije primetili raniji razvoj jer su provodili više vremena sa svojom decom kao rezultat zatvaranja škola i kućnih kancelarija.

Moguća je i veza sa višim psihosocijalnim stresom, objašnjava pedijatar endokrinolog Gohlke. Dosadašnja istraživanja su pokazala da deca u takvim situacijama fizički sazrevaju ranije. Takođe se raspravlja o efektu težine: mnoga deca su jela više ili vežbala primetno manje tokom pandemije – a gojaznost se smatra jednim od najvažnijih faktora za rani pubertet.

„Ali čak i ako je težina skinuta, i dalje je bilo porasta slučajeva predpubertetskog puberteta“, rekao je Gohlke. “To je verovatno multifaktorski efekat.” Još uvek nije jasno da li će ispariti kada se pandemija smiri.

Gojaznost pokreće pubertet

Biološki, pubertet počinje povećanom proizvodnjom polnih hormona, kako je objasnio minhenski endokrinolog Ginter Stala. Kod dečaka se povećavaju testisi i skrotum, nakon čega sledi povećanje penisa. Rastu stidne dlake i pazuha. Kod devojčica se razvijaju dojke, nedugo zatim počinju da rastu stidne dlake i dlake ispod pazuha, a godinama kasnije sledi prva menstruacija.

Prema podacima istraživačkog tima na čelu sa Gohlkeom, prosečna starost na početku puberteta kod devojčica opada za oko tri meseca po deceniji od 1970-ih. Razvoj je sličan za dečake. Starost na kraju puberteta se, međutim, nije promenila u proteklih 50 godina – pa pubertet u proseku traje duže nego ranije. Prosečna starost prve menstruacije se takođe gotovo nije promenila.

Gojaznost u Srbiji
Foto:shutterstock

U principu, prvenstveno je genetski uslovljeno kada se otpušta hormon, a time i pubertetska mašinerija, objašnjava hamburški endokrinolog Stephan Petersenn. Faktori kao što su uporni psihološki stres i ishrana takođe imaju uticaj. Gojaznost se smatra odlučujućim faktorom u razvoju u poslednjih nekoliko decenija: supstanca glasnik leptin, koja promoviše pubertet, sve više se proizvodi u masnom tkivu, kaže Petersen, portparol nemačkog društva za endokrinologiju (DGE). Što je dete deblje, to se ranije razvija u odraslu osobu.

Početak puberteta je uvek povezan sa životnim standardom u društvu, kaže Petersen. Lako je zamisliti da je u prošlosti bilo značajnih fluktuacija u početnoj dobi. Trenutno prevremeni pubertet češće pogađa decu iz socijalno ugroženih porodica jer su češće gojazna, rekao je Stala, bivši predsednik Nemačkog društva za endokrinologiju. „Zdravlje zavisi od društvenog statusa i obrazovanja, a to je i ovde evidentno.

„Nema zaista dobrih podataka o dugoročnim posledicama“

Mnogi stručnjaci smatraju da su deca, osim prekomerne težine, danas izložena čitavom koktelu hormonskih supstanci. „Veoma je verovatno da će to imati uticaja“, naglasio je Golke. Stala i Petersen takođe vide jasne znake ovoga. „Problem je nedostatak studija“, objasnio je Golke. Iz eksperimenata na životinjama mogu se izvući samo ograničeni zaključci; kliničke studije na ljudima nisu moguće u ovoj oblasti.

Šta znači rani pubertet za dete prema aktuelnim medicinskim smernicama? 
„Početak puberteta je akcelerator rasta“, objasnio je Stala. Deca koja rano u pubertetu u početku rastu brže – ali u njihovom slučaju postoji suprotan proces, što znači da na kraju u proseku ostaju manja od onih koji pubertet počnu kasnije. Polni hormoni koji u početku ubrzavaju rast takođe uzrokuju da se prerano završi zatvaranjem ploča rasta.

Pored takvih fizičkih posledica, mogu postojati i psihičke, kako je rekao Petersen. I ne samo zato što se deca stide rasta grudi ili kose, na primer: sa početkom puberteta menja se i način na koji razmišljaju i njihov emocionalni svet, što može dovesti do problema među prijateljima, objasnio je Petersen. “Ranije sazrevate u razmišljanju odraslih.”

Među stručnjacima se raspravlja i o mogućim dugoročnim posledicama kao što je veći rizik od određenih bolesti – ali nedostaju pouzdane informacije. „Nema zaista dobrih podataka o dugoročnim posledicama“, rekao je Gohlke.

Deca pod stresom zbog dijagnoze ranog puberteta

Prerano početak puberteta može se zaustaviti ubrizgavanjem sintetičkih supstanci koje zaustavljaju proizvodnju polnih hormona svaka tri meseca. Po Gohlkeovom iskustvu, kod devojčica koje u pubertet uđu u dobi od sedam do sedam i po godina, dete ili njegovi roditelji se u oko polovine slučajeva odlučuju protiv takve terapije. Međutim, neki roditelji ili čak i samo dete smatraju da je dijagnoza veoma stresna.

Doktorka je objasnila da terapija više ne igra ulogu u rastu visine. Da bi se to uradilo, mora početi ranije, pre šeste godine. Ali takvi slučajevi su retki.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

RIVELKOM-reklama

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ:

Podelite vest