Lukašenko nastavlja decenijsku vladavinu

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

belorusija
Foto: Pixabay

Dugogodišnji beloruski lider Aleksandar Lukašenko danas će na predsedničkim izborima obezbediti sedmi mandat šefa države, budući da su njegovi najveći rivali ili u zatvoru ili u egzilu.

Na prethodnim predsedničkim izborima, u avgustu 2020. godine, Lukašenko je, prema zvaničnim rezultatima, osvojio 80 odsto glasova, što je podstaklo tvrdnje o izbornoj prevari i višemesečne proteste na koje je vlast odgovorila oštrim obračunom sa hiljadama neistomišljenika.

Kako bi smanjio rizik od izbijanja novih nemira, 70-godišnji Lukašenko je pomerio termin ovogodišnjih izbora – sa toplog avgusta na ledeni januar, kada masovni protesti nisu izgledni zbog loših vremenskih prilika.

Lukašenko, kome mandat ističe krajem septembra, ima samo simbolične protivnike na današnjim izborima, za razliku od glasanja 2020. godine, jer izborna komisija ovaj put nije odobrila kandidature opozicionih političara.

Aktivista grupe boraca za ljudska prava Vesna (Proleće) Pavel Sapelka ukazao je da političari, koji su nekada bili protivkandidati Lukašenku, “sada bukvalno trunu u zatvoru” u teškim uslovima i da sa njima niko nije imao kontakt duže od godinu dana.

Opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovska, Lukašenkov glavni rival na izborima 2020. godine, navela je da su izbori u Belorusiji “farsa” i pozvala Beloruse da glasaju protiv svih kandidata.

Njen suprug, aktivista Sergej Tihanovski pokušao je da se kandiduje za predsednika pre četiri godine, ali je uhapšen i do danas je u zatvoru.

Lukašenko, bivši direktor državne farme, postao je predsednik države 1994. godine, na talasu gneva javnosti zbog naglog pada životnog standarda posle haotičnih i bolnih reformi tokom prelaska sa socijalističke na tržišnu privredu.

Lukašenka su tokom prvog mandata nazivali “poslednjim diktatorom Evrope”, a on je opravdao taj nadimak oštrim obračunom sa neistomišljenicima i produžavanjem vladavine putem izbora koje Zapad opisuje kao neslobodne i nepoštene.

Na proteste posle izbora 2020. vlasti su odgovorile sveobuhvatnom represijom – uhapsile su više od 65.000 ljudi, pretukle hiljade, i zabranile rad stotinama nezavisnih medija i nevladinih organizacija, zbog čega su zapadne zemlje Minsku uvele sankcije.

Tokom trodecenijske vladavine, Lukašenko se oslanjao na subvencije i političku podršku Rusije, kojoj je dozvolio da koristi belorusku teritoriju za invaziju na Ukrajinu 2022. godine, a kasnije je pristao i da primi deo ruskog taktičkog nuklearnog oružja.

Lukašenko ne krije divljenje prema nekadašnjem Sovjetskom Savezu, vratio je kontrole sovjetskog tipa nad ekonomijom, obeshrabrio je upotrebu beloruskog jezika u korist ruskog i insistirao je na zameni crveno-bele nacionalne zastave onom koju je Belorusija koristila dok je bila jedna od 15 sovjetskih republika.

Vodeća beloruska bezbednosna agencija zadržala je ozloglašeno ime KGB iz sovjetskog perioda, a Belorusija je jedina zemlja u Evropi sa smrtnom kaznom, koja se izvršava hicem u potiljak.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

80 godina od oslobođenja Aušvica

Veliki jubilej od zatvaranja najozloglašenijeg logora Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Oko 50 preživelih iz logora Aušvic-Birkenau okupiće…