Predstavnici medija imali su prilike da vide izložbe “Nevidljiva umetnost” i “Carski porcelan” u Narodnom muzeju Srbije povodom početka manifestacije “Dani Ermitaža u Srbiji”, a među izloženim artefaktima našao se i porcelan sa dvora Romanovih.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

Domaćini su bili – Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja Srbije, Igor Malkiel, kustos izložbe “Nevidljiva umetnost” i Irina Bagdasarova, kustos izložbe “Carski porcelan”.

Svečana ceremonija otvaranja Dana Ermitaža u Srbiji zatvorenog tipa biće predstavljena večeras od 18.30h u Narodnom muzeju Srbije. Govornici će biti – Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture Republike Srbije, Mihail Piotrovski, direktor ruskog muzeja Ermitaž iz Sankt Peterburga Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora Gasprom njefta za korporativne komunikacije, i ponovo Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja Srbije.

Borić Brešković je danas izrazila posebnu čast što će muzej biti domaćin navedene dve izložbe u narednih mesec dana i poželela svima dobrodošlicu.

Direktorka Narodnog muzeja je istakla da je takođe organizovana specijalna mogućnost detaljnog vodjenja kroz izložbe od strane pravih stručnjaka, na prvom i drugom spratu ove ustanove, kao idealan uvod u večerašnje otvaranje manifestacije “Dani Ermitaža u Srbiji”, i pozvala publiku da u što većem broju posećuje dve atraktivne i bogate izložbe.

Projekat “Nevidljiva umetnost. Za granicom vidljivog” krši glavno pravilo muzeja koje glasi – “Zabranjeno dirati eksponate!”, jer na ovoj izložbi je dozvoljeno, čak i obavezno da se dotakne umetnost, ističu iz Ermitaža.
Ruski stručnjak Igor Malkiel, po obrazovanju arheolog, bio je vodič kroz višeslojnu izložbu i na početku se zahvalio Ministarstvu kulture Srbije i Narodnom muzeju Srbije na realizaciji dve izložbe.

On je naveo da je “Nevidljiva umetnost” posvećena osobama sa mentalnim smetnjama i poremećajima, sa lošim sluhom i vidom.
Ermitaž, jedan od glavnih muzeja u Rusiji i svetu, godinama eksperimentiše upravo sa inkluzivnim formatima, stvarajući replike umetničkih dela: bareljefe, taktilne kopije, 3D-portrete.
U početku je ovaj pravac bio razvijen za slabovide i slepe posetioce muzeja, ali se pokazalo da je taktilni pristup umetnosti blizak široj javnosti.

Ermitaž ne donosi samo retke eksponate, već i poseban doživljaj interakcije sa njima.
Tako na izložbi “Nevidljiva umetnost” posetioci zaista mogu da shvate i osete šta znači dodirnuti muzejsko blago, a postavka je prema konceptu podeljena na dve celine.
Prvi deo inkluzivne izložbe posvećen je nalazima zoroastrijskog lokaliteta Pendžikent (Tadžikistan) i iskopavanjima 5. humke Pazirika (Altajske planine, Rusija).
Ovde se publika može upoznati sa trodimenzionalnim scenama zidnih slika drevnog Pendžikenta (VI-VIII vek nove ere) i njihovom animiranom rekonstrukcijom – zanimljivim animiranim filmovima koji otkrivaju pravo značenje crteža.

Posetioci izložbe će takođe moći da vide i dodirnu reprodukovane fragmente najstarijih poznatih tepiha i figurina IV – III veka pre nove ere sa groblja Pazirik.
Drugi deo izložbe “Nevidljivi pomagači” posvećen je čovekovim prijateljima i glavnim pomoćnicima slepih ljudi — psima.
Ermitaž je odabrao deset slika pasa iz umetničkih dela različitih žanrova i napravio njihove tačne trodimenzionalne kopije.
Mnogi rariteti – retki primerci uzeti su kao osnova za replike, zbog svoje duboke starosti, praktično više nisu izloženi javnosti i nalaze se u muzejskim depoima.
Posetioci mogu videti i dodirnuti različita umetnička dela – “Čvorovani tepih”, “Pazirička kultura”, “Jelen lopatar”, “Labud – reprodukovana figurica”, “Božanstvo i konjanik” (reprodukcija fragmenta filcanog tepiha), “Filcani tepih”, “Basne u slikama donjeg nivoa sale sa Amazonkama”.

Svako delo ima svoju priču, kao “Guska koja je nosila zlatna jaja” po motivima Ezopove basne iz šestog veka pre nove ere i razne basne koje datiraju iz 740. godine.
Mnogi radovi imaju svoje video prezentacije i atraktivne animacije, kao vrsta multimedijalnog i višeslojnog sadržaja.

“Basna o psima i slonu”, “Basna o kovaču i njegovom šegrtu”, “Basna o mudracima koji su oživeli tigra”, “Basna o lavu i zecu” iz indijske zbirke “Pančatantra”, ili upravo “Basna o guski koja je nosila jaja”, sve se mogu razgledati na ovoj izložbi.

Ruski vodič kroz izložbu je predstavio detaljno i druge zapažene radove, od skulptura do slika – “Keramički riton u obliku pseće glave”, “Zlatni rog sa završetkom u obliku polufigure psa”, “Slepac sa šoljom za milostinju sa psom vodičem” iz serije “Siromasi” umetnika Žaka Kaloa (1592-1635) – originalna gravura i trodimenzionalna rekonstrukcija, “Pas” – keramička pločica (kopija iz Holandije).

Pažnju je privukla i skulptura “Italijanski hrt” (model Žana Dominika Rašeta, povodom poklona u vidu dva italijanska hrta koji je dobila carica Katarina II ili Katarina Velika od engleskog barona Tomasa Dimsdejla.

Izložbu čine i “Necuke Pas” – privezak za novčanik u Japanu (čuvar novca), “Plišani pas (špic)”, “Amor – pokoritelj pakla, Amor sa kerberom” Alberta Bertela Torvaldsena (bareljef, Zapadna Evropa, prva polovina 19. veka), “Kurtija, francuski buldog na bubnju” savremenog ruskog umetnika Aleksandra Solomonoviča Leventala (Sankt Peterburg, 2006. godine), kao Kameni zoološki vrt Faberžea, kolekcija carice Marije Fjodorovne.

Kako je objasnio ruski arheolog i današnji vodič kroz ovu izložbu Igor Malkiel, on rukovodi restauracijom dragocenih metala u muzeju Ermitaž na čemu rade mnogi stručnjaci, od restauratora, slikara, vajara, preko stručnjaka za veštačku inteligenciju do psihologa, filozofa i drugih.
Kroz drugu izložbu naziva „Carski porcelan” vodila je Irina Bagdasarova, koja je odmah istakla da je reč o servisima sa dvora Romanovih, što je ujedno i priča o carskoj porodici Romanov, o stilovima, umetnosti, te da se publika Narodnog muzeja u Beogradu može osetiti kao da ulazi u Ermitaž, jer je uradjen identičan pod na ovoj izložbi.

Život monarha je uvek pun briga: upravljanje zemljom, potpisivanje dekreta, sklapanje vojnih i diplomatskih saveza, prijem stranih delegacija i mnogi drugi važni poslovi.

U takvim okolnostima, pauza za kafu ili porodična večera predstavljaju posebno zadovoljstvo, pa i estetsko, jer su stolovi u palatama uvek bili servirani sa posebnim ukusom i luksuzom.

Kako je izgledala omiljena šoljica ruske carice Jelisavete Petrovne, na kakvim tanjirima je serviran desert Aleksandru I, zašto je Nikolaj I toliko voleo Gotski servis, koje su posuđe koristili ruski carevi na svadbenim banketima i tokom morskih putovanja na jahti “Deržava”, ili zašto je Rafaelovski servis pravljen čitavih 20 godina?

Odgovore na sva ta pitanja publika može dobiti upravo na izložbi “Carski porcelan”.
Raskošan projekat kroz porcelan i slike govori o istoriji carske Rusije, o njenim vladarima i tradiciji dvorskog života, kao rezultat plodne saradnje Ermitaža i Narodnog muzeja Srbije.

U središtu izložbe su čuvene svečane garniture korišćene tokom ručkova i prijema u Zimskom dvorcu i carskim rezidencijama. Sve te objekte su precizno rekonstruisali profesionalni vajari i umetnici na osnovu istorijskih modela iz veoma bogate kolekcije Ermitaža.
Remek-dela ruskih majstora druge polovine 18. i početka 20. veka napravljena su tako što su uzete sve nijanse složenih oblika, plastične i slikovne dekoracije originala.

Eksponati predstavljeni na izložbi “Carski porcelan” vezuju se za vladavine skoro svih slavnih ruskih careva — od Jelisavete Petrovne do Nikolaja II.

Sva ova dela dekorativne umetnosti nastala su u Carskoj fabrici porcelana (IFZ) u Sankt Peterburgu, i od početka svog postojanja 1744. do revolucionarnih događaja 1917. godine, ova fabrika bila je zvanični snabdevač ruskog carskog dvora.

Setovi za jelo, desert, čaj i kafu napravljeni su u Carskoj fabrici porcelana, a šolje, tanjiri, vaze i stoni ukrasi nisu samo luksuzni kraljevski predmeti. Porcelanski radovi bili su odraz i ličnog ukusa krunisanih naručilaca, popularnih umetničkih stilova i pravaca u svetskoj umetnosti.
Uz porcelan, i likovna umetnost je važan učesnik u priči o carskoj Rusiji koja će biti ispričana upravo u Narodnom muzeju Srbije. Replike i moderne medijske verzije slika iz kolekcije Ermitaža će obogatiti izložbu portretima careva, slikovitim prikazima kraljevskih rezidencija, dvorskih trpeza i praznika, na visokom estetskom nivou.

Državni muzej Ermitaž nalazi se u Sankt Peterburgu u Rusiji i predstavlja jednu od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja u istoriji i kulturi. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6 zgrada na obali reke Neva.

Glavna zgrada je Zimski dvorac koji je nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva.
U više od 350 sala izloženo je čak 60.000 eksponata.

Kolekcija ovog muzeja je krenula 1764. godine kao zbirka umetničkih predmeta carice Katarine II, koja je od 1852. otvorena za javnost.
Za dva i po veka u ovom muzeju je sakupljeno oko tri miliona umetničkih i istorijskih eksponata, iz epoha od kamenog do savremenog doba.

Danas je muzej Ermitaž prvoklasna turistička atrakcija koju godišnje poseti 3 do 4 miliona ljubitelja umetnosti.

Najznačajnija zbirka ovog muzeja je zbirka zapadnoevropskog slikarstva sa delima: Mikelanđela Buonarotija, Leonarda da Vinčija, Rubensa, Rembranta, Pusena, Kloda Lorena, Vinsenta van Goga, Pabla Pikasa, Anrija Matisa i drugih.

Pored zbirki italijanskog, francuskog, španskog i nizozemskog slikarstva, muzej je poznat po svojoj arheološkoj zbirci, srednjevekovne evropske umetnosti, zbirci skulptura i primenjene umetnosti.

Tu je prisutna i kolekcija ruske umetnosti svih epoha, premda je njen veći deo premešten u Ruski muzej.

Muzej Ermitaž ima svoja predstavništva u: Amsterdamu, Kazanju, Las Vegasu, Los Anđelesu i Ferari.

Ermitaž je deo gradskog područja Sankt Peterburga koje je kao spomenik Svetske baštine pod zaštitom UNESKO.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: