Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije. Depresija je jedan od tih poremećaja, a nazivaju je i tuga sa stotinu lica.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto:Pixabay

Ipak, stručnjaci tvrde da su zdrave navike poput dovoljno sna povezane su sa manjim rizikom od depresije, ali ne samo to…

Način na koji živimo može imati ogroman uticaj na naše mentalno zdravlje, prema istraživačima koji su identifikovali sedam promena u načinu života povezanih sa sprečavanjem depresije, čak i kada postoji genetska predispozicija.

Autori studije objavljene u Nature Mental Health 11. septembra tvrde da su razlozi zbog kojih ljudi doživljavaju depresiju složeni, a prethodna istraživanja sugerišu da način života, biologija i lične okolnosti mogu igrati ulogu.

Autori su želeli da saznaju koji faktori imaju najveći uticaj i zašto.

Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija, i Univerziteta Fudan u Kini, proučavali su podatke iz biomedicinske baze podataka nazvane UK Biobank o 290.000 ljudi tokom devetogodišnjeg perioda, uključujući 13.000 osoba sa depresijom.

Pored genetskih i podataka o načinu života, analizirali su strukturu mozga, imunološki i metabolički sistem, uključujući MRI snimke mozga, kod gotovo 33.000 učesnika.

U celini, njihova istraživanja ukazuju da lošiji način života izgleda da utiče na imunološki sistem i metabolizam, što dalje povećava rizik od depresije.

Tim je analizirao sedam faktora zdravog načina života i utvrdio da su svi povezani sa manjim rizikom od depresije.

Koautor Dr. Kristel Langli iz Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Kembridžu je rekao: “Navikli smo da smatramo da je zdrav način života važan za naše fizičko zdravlje, ali podjednako je važan i za naše mentalno zdravlje. Dobar je za zdravlje našeg mozga i kognitivne funkcije, ali i neizravno, promoviše zdraviji imunološki sistem i bolji metabolizam.”, piše Insider.

Sedam faktora zdravog načina života povezanih sa manjim rizikom od depresije su:

  1. Umerna konzumacija alkohola
  2. Zdrava ishrana
  3. Redovna fizička aktivnost
  4. Sedam do devet sati sna svake noći
  5. Odricanje od cigareta
  6. Nisko do umereno sedentarno ponašanje (odustajanje od sedelačkog načina života)
  7. Česte društvene veze

Imati između sedam i devet sati sna svake noći čini se da ima najveći uticaj, smanjujući rizik od depresije za 22%.

Osobe koje nikada nisu bili pušači imaju 20% nanji rizik za depresiju, a česte društvene veze, smanjuju rizik za 18% i čini se da najviše štite od ponovljenih epizoda depresije.

Druge životne navike, poput umerne konzumacije alkohola, smanjuju rizik od depresije za 11%, zdrava ishrana za 6%, redovna fizička aktivnost za 14%, a nisko do umereno sedentarno ponašanje za 13%.

Način života čini veću razliku od gena

Učesnicima studije je dodeljen genetski rizik na osnovu broja gena sa povezanošću sa depresijom koje nose. Autori su otkrili da su oni sa najnižim ocenama rizika imali 25% manji šansu da razviju depresiju od onih sa najvišim ocenama rizika.

Međutim, rekli su da je ovaj uticaj mnogo manji u poređenju sa načinom života, koji se čini da igra jaku zaštitnu ulogu protiv depresije bez obzira na genetsku predispoziciju, prema njihovim saznanjima.

Učesnici su takođe svrstani u tri kategorije u zavisnosti od toga koliko su se pridržavali zdravih navika: nepovoljan, srednji i povoljan način života. Oni u srednjoj grupi imali su 41% manji rizik od razvoja depresije u odnosu na one u nepovoljnom načinu života. Dok su oni u povoljnoj grupi načina života imali 57% manji rizik, pokazalo je istraživanje.

Koautor profesor Barbara Sahakian iz Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Kembridžu je rekao: “Iako naša DNK – genetska karta koju smo dobili – može povećati naš rizik od depresije, pokazali smo da je zdrav način života potencijalno važniji.

“Neki od ovih faktora načina života su stvari na koje možemo uticati, tako da pokušavanje da ih poboljšamo – osiguravanje da dobro spavamo i izlazak da vidimo prijatelje, na primer – može napraviti stvarnu razliku u životima ljudi.”

Međutim, Kidvel je ukazao na neka ograničenja. “Na prvi pogled, studija izgleda kao da dokazuje uzročni efekat nezdravih načina života na rizik od depresije, ali u populacionim studijama kao što je ova često je teško biti siguran u redosled efekta.

“Znamo da depresivno stanje utiče na način života – može dovesti do povećane konzumacije alkohola kao samomedikacije, neaktivnosti, lošeg sna, loše ishrane, pušenja i povlačenja iz društva”, zaključio je Sahakian .

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: