Istraživači koji proučavaju mikrozne gljivica otkrili su da ove gljivice skladište oko 36% svetske godišnje zagađenosti vazduha pod zemljom.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Zagađenje Beograd
Foto: Shutterstock

Engleski Univerzitet u Šefildu objavio je izveštaj o ovim gljivicama, opisujući odnos ovih organizama sa zemljom, biljkama i vazduhom koji udišemo.

Ovaj odnos predstavlja potencijalno zanemareno rešenje problema sa zagađenjem vazduha u svetu.

Mikorizne gljivice žive u ogromnim mrežama ispod zemlje na svim kontinentima i uspostavljaju simbiotski odnos sa biljkama. Biljke zatim pretvaraju zagađenje vazduha u šećere, kažu naučnici.

Oni pojašnjavaju da se gljivice, isprepletane sa korenom biljaka, hrane ovim šećerima. Zauzvrat, one pružaju biljkama hranljive materije koje im omogućavaju da prežive.

Ljudi reko primenjuju sistem koji već postoji u prirodi

Ljudi na površini retko primenjuju ovu filozofiju uzajamnog davanja i uzimanja. Ali istraživači sada počinju da shvataju koliko je obiman i star ovaj jedinstveni odnos ispod zemlje.

Velika mreža gljivica u saveznoj državi Mičigen obuhvata 91 hektar, prema izveštaju lista The Hill. Ovaj izveštaj takođe napominje da ove gljivice skladište 13 gigatona zagađenja vazduha pod zemljom svake godine. To je gotovo koliko i količina zagađujućih gasova koje Kina ispušta u atmosferu svake godine.

“Mikorizne gljivice predstavljaju slepu tačku u modeliranju ugljenika, konzervaciji i obnovi – brojevi koje smo otkrili su fascinantni, i kada razmišljamo o rešenjima za klimu, takođe bismo trebali razmišljati o tome šta već postoji, a što možemo iskoristiti”, rekla je profesorka Kate Field sa Univerziteta u Šefildu, prenosi TCD portal specijalizovan za životnu sredinu.

Međutim, aktivnosti na površini zemlje mogu poremetiti harmoniju ispod nje.

Poljoprivreda i druge ljudske aktivnosti “uništavaju” ekosisteme zemljišta, upozoravaju stručnjaci, pozivajući se na upozorenje Ujedinjenih nacija da bi 90% zemljišta moglo biti “degradirano do 2050. godine”.

Sada pozivaju svetske lidere da pokrenu mere zaštite zemljišta kako bi se ovaj drevni proces čišćenja vazduha očuvao.

Očuvanje zemljišta je način na koji ljudi mogu doprineti ovom simbiotskom procesu koji je dugo uspostavljen između gljivica i biljaka, navodi se u istraživanju.

“Kada narušavamo drevne sisteme podrške životu u zemlji, sabotiramo naše napore da ograničimo globalno zagrevanje i podrivamo ekosisteme od kojih zavisimo”, rekla je Field u izveštaju Univerziteta u Šefildu.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: