Veliki praznik pravoslavne crkve

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Danas je Spasovdan, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. Uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. To je i slava Beograda, koji će je obeležiti liturgijom i litijom.

Danas je Spasovdan, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, u srpskom narodu prati mnoštvo običaja i verovanja. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio.

– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – rekao je.

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri. Odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Praznik simbolizuje i uzdizanje iz pepela, obnavljanje vere i predstavlja najsrećniji dan. Na Spasovdan sve treba započeti. Svaki novi poduhvat koji napravite na ovaj praznik, veruje se da će vas u njemu pratiti radost.

Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.

Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.

Običaji na Spasovdan

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.

Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Prema običajima, danas se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Dan uoči praznika bere se leska, od čijih se grančica prave mali krstići. Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća. Svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini.

Verovalo se da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.

Spasovdan se smatra velikim stočarskim praznikom. Tada se prvi put u godini okušava hrana od novog mleka sir, kajmak i mleko. U mnogim krajevima Srbije postojao je običaj da se muškarci i momci ne briju i ne šišaju sve do Spasovdana.

Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo spavati tokom dana, jer se verovalo da bi čovek tako mogao da „prespava sreću”, ali i da će ga tokom godine mučiti glavobolja.

Danas je Spasovdan, praznik u kome su se vekovima preplitali hrišćanska vera, narodna tradicija i stara verovanja, zbog čega i danas zauzima posebno mesto u kulturi i duhovnosti srpskog naroda. Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest