Šta je Eudaimonija?

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Srećan i ispunjen život po Aristotelu ne dolazi od zadovoljstva, već od navike. Pogledajte njegovih 11 vrlina i testirajte se.

Pre 2300 godina jedan Grk je napisao da sreća nije osećaj, nego navika. Aristotel u Nikomahovoj etici tvrdi da srećan i ispunjen život ne pravi onaj ko juri zadovoljstva, nego onaj ko vežba karakter dok ispravna odluka ne postane refleks. Zvuči staromodno, a zapravo je najpraktičnija stvar koju ćete pročitati ove nedelje.

Eudaimonija nije sreća iz reklame

Grci su imali reč koju mi nemamo. Eudaimonija, u prevodu otprilike „dobro živeti“, ne znači stalno se smejati i objavljivati zalaske sunca. Znači biti osoba koja u 41. godini može mirno da pogleda u ogledalo i ne mora ništa da pravda.

Aristotel je ljudsko biće opisao kao društvenu, razumnu životinju kojoj nije dovoljno da preživi, mora da se ostvari.

Razlika između hedoniste i čestite osobe ovde puca po šavovima. Hedonista lovi sledeći stimulans. Čestit čovek je već stigao tamo gde drugi traže, jer mu zadovoljstvo dolazi iz onoga što radi, ne iz onoga što troši.

Vrlina kao mišić, ne kao zapoved

Aristotel vrlinu ne posmatra kao zakon iz neke knjige. Posmatra je kao naviku tela i uma. Hrabar postaješ tako što biraš hrabro u trideset sitnih situacija dok ti to ne pređe u meso. Isto važi za strpljenje, za poštenje, za umerenost.

Niko nije rođen kao smiren čovek, ali svako može da postane.

Tu se javlja čuvena zlatna sredina. Svaka vrlina sedi između dva poroka, jednog koji je previše i jednog koji je premalo. Onaj ko nikada ne pije i onaj ko se opija svake subote, za Aristotela su iz istog testa. Obojica su izgubili kontrolu, samo u suprotnim smerovima.

11 vrlina koje čine srećan i ispunjen život

Lista nije slučajna. Svaka stavka pokriva jednu zonu života u kojoj ćete pre ili kasnije morati da odlučite kakva ste osoba.

  • Hrabrost sedi između kukavičluka i bezglavog rizika. Hrabar čovek vidi opasnost i svejedno ide.
  • Umerenost stoji između asketstva i preteranog uživanja. Znati kada da staneš je vrlina, ne ograničenje.
  • Liberalnost, ili davanje, sedi između škrtosti i rasipanja onoga što nemaš.
  • Veličanstvenost znači živeti dostojanstveno bez upadanja u kič i razmetanje.
  • Velikodušnost duše je zdrava procena sopstvene vrednosti, daleko od kompleksa i daleko od megalomanije.
  • Strpljenje je kontrola besa, ne njegovo gušenje. Aristotel kaže da i ne naljutiti se kad treba jeste mana.
  • Istinitost stoji između hroničnog laganja i bezosećajne grubosti pod izgovorom iskrenosti.
  • Duhovitost je između tuposti i prostakluka, i nije sitnica, oblikuje kakvog te ljudi pamte.
  • Prijateljstvo je između usamljeničke hladnoće i lažne bliskosti sa svakim.
  • Stid je sposobnost da prepoznaš kad si pogrešio, ali bez paralize i bežanja od rizika.
  • Pravda je pošteno postupanje prema drugima, između sebičnosti i one nesebičnosti koja te samog uništava.

Zašto je lista i danas relevantna

Greška broj jedan. Mnogi odbace Aristotela jer je pisao za grčke muškarce iz više klase. Veličanstvenost zaista nije vrlina za nekoga ko broji do plate. Ali hrabrost, strpljenje, prijateljstvo, istinitost? To su koordinate koje hvataju svakog čoveka, bez obzira na epohu i bankovni račun.

Najveći problem nije sama lista, problem je što očekujemo gotove instrukcije. Aristotel ih namerno ne daje. On etiku tretira kao zanat, ne kao algoritam.

Ti moraš da osetiš kada je trenutak za blagu reč, a kada za oštru. Zato je njegov sistem teži od pravila „ne laži nikad“, ali je iskreniji prema načinu na koji ljudi zaista žive.

Kvalitetan život, dakle, nije nešto što ti se desi. To je nešto što izgradiš kao što se gradi kuća, ciglu po ciglu, odluku po odluku, dok jednog jutra ne shvatiš da više i ne razmišljaš, samo postupaš ispravno.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest