Evo odakle potiče reč i šta je značenje

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Foto:Pixabay

Reč potiče od grčkog „papas“, što znači otac, a danas mnogi sveštenici trznu kada je čuju. Tu počinje cela zavrzlama oko toga zašto je reč pop uvreda za nekoga ko nosi mantiju, iako je vekovima bila topla i puna poštovanja.

Izgovaramo je za ručkom, u šali, u novinama, bez i trunke zle namere. A baš to nepoznavanje porekla najviše smeta onima koje tako oslovljavamo.

Kako je „otac“ postao naziv za sveštenika

U svojoj prvobitnoj formi reč je bila nežna. Deca su grčkog sveštenika zvala „papas“, kao što bi se obratila ocu kod kuće. Koren većine jezika s naših prostora radi istu stvar, koristi reč otac u duhovnom smislu, paralelno s tim grčkim oslovljavanjem. Dok je u sebi nosila ljubav i iskrenost, niko se nije bunio. Bila je to bliskost, ne potcenjivanje.

Zašto je reč pop uvreda danas, a nekad nije bila

Sve se promenilo kroz tuđe ruke. Turci su naziv preuzeli od Grka i koristili ga za, kako su govorili, kaurske sveštenike. Zamislite to otprilike kao kad neko vašeg oca naziva „ćale“ na stranom jeziku, bez imalo topline. Tu se prvi put zategla nit između reči i poštovanja.

Najveći udarac stigao je kasnije. Komunisti su posle Drugog svetskog rata masovno koristili reč pop, bez ikakve razlike u činu i zvanju sveštenstva. Đakon, jerej, protojerej, svejedno, svi su bili samo „pop“, i to izgovoreno s prezirom. Tako se pravilno oslovljavanje sveštenika polako gubilo, a naziv je dobio gorak prizvuk koji do danas nije sasvim ispario.

Šta znači reč pop u pravom smislu?

Pop izvorno znači otac, od grčkog „papas“, i nikada nije bila pogrdna sama po sebi. Uvredljiv ton dobila je kroz tursku i komunističku upotrebu, kada je počela da briše razliku u činu i da izražava nepoštovanje.

Rusi su otišli korak dalje

Nisu samo naši prostori obojili reč u tamno. Kod Rusa je izraz vezan za „popa“ postao otvoreno uvredljiv, znak velikog nepoštovanja prema svešteniku. Ista reč, isti koren „otac“, a sasvim drugačiji ukus u ustima. To pokazuje koliko jedna te ista reč može da promeni boju u zavisnosti od toga ko je i s kakvom namerom izgovara.

Kako da ih oslovite, a da niko ne trzne

Sigurna varijanta uvek je „oče“ ili „sveštenik“, a uz ime „otac Jovan“, „protojerej Marko“. Time pokazujete da znate s kim razgovarate. Ako baš želite narodski, „paroh“ ili „duhovnik“ prolazi bez ikakve nelagode.

Sasvim druga priča je s namerom. Kada nekoga zovete s poštovanjem, on retko meri svaki slog, ali kada oseti potcenjivanje, čuje ga i u najobičnijoj reči.

Najveći problem nije sama reč, problem je što je izgovaramo nesvesno, ne razmišljajući šta je iza nje. Poreklo reči pop nije neka prašnjava fusnota, ono živi u svakom razgovoru u kome se pomene Crkva. Dva čoveka mogu reći isti naziv, jedan kao milovanje, drugi kao šamar. Sve zavisi od tona i namere, a ne od slova.

Da li ste i vi celog života govorili „pop“, a tek sad shvatate koliko taj naziv nosi sa sobom? Napišite u komentarima kako vi oslovljavate sveštenika u svom kraju.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest