Da li je kancelarija mesto saradnje ili tihog nadmetanja.

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Dobra atmosfera na poslu ne nastaje slučajno, već iz načina na koji ljudi svakodnevno sarađuju, razgovaraju i rešavaju nesuglasice. Taj trend vidi se u gotovo svim sektorima, od IT kompanija do trgovinskih lanaca i proizvodnih pogona. U nastavku je pregled onoga što kompanije zaista rade, od otvorene komunikacije i dogovorene fleksibilnosti do zajedničkih iskustava koja jačaju odnose.

Radni odnosi oblikuju atmosferu u kompanijama

Atmosfera se retko stvara u sali za sastanke ili na prezentaciji o vrednostima firme. Mnogo češće nastaje u sitnim, ponavljanim situacijama: kako se kolege pozdravljaju ujutru, ko preuzima obavezu kada neko kasni sa zadatkom i kako se reaguje na grešku. Ti trenuci, uzeti zajedno, oblikuju osećaj da li je kancelarija mesto saradnje ili tihog nadmetanja.

Zamislite odeljenje u kome se projekat uvek završava u poslednjem trenutku, a svako ima svoju verziju zašto je do toga došlo. Ljudi tu ne moraju da se nerviraju jedni na druge, ali se polako povlače u sopstvene zadatke i prestaju da traže pomoć. Atmosfera se menja bez ijednog ružnog razgovora, jednostavno zato što se ustalio način rada koji ne podstiče poverenje.

Zato menadžeri koji se bave ovom temom sve češće počinju od posmatranja, a ne od organizovanja događaja. Pitaju se ko s kim razgovara, gde se informacije zaglave i koje se situacije stalno ponavljaju. Tek kada se vidi stvarna slika, ima smisla birati alate za poboljšanje, jer se isti recept ne uklapa u svaku firmu.

Otvorena komunikacija menja tok svakodnevne saradnje

Način na koji se informacije dele unutar tima direktno utiče na to koliko se ljudi osećaju uključenim. Kada saznaju za važne odluke tek nakon što su donete, lako stvore utisak da njihovo mišljenje nije bitno. Obrnuto, kada se kratko i redovno objašnjava šta se dešava i zašto, i oni koji nisu direktno uključeni imaju osećaj da su deo celine.

Jedna proizvodna firma iz okoline Beograda uvela je petnaestominutni jutarnji sastanak na kome se svako javi sa jednom rečenicom: šta danas radi i gde mu treba pomoć. Na početku je delovalo kao formalnost, ali je nakon nekoliko meseci smanjilo broj nesporazuma između smena. Ljudi su počeli da se obraćaju jedni drugima pre nego što se problem nagomila.

Otvorena komunikacija ne znači da svi govore o svemu, već da postoji jasan dogovor o tome gde se šta kaže. Neki timovi koriste zajedničke kanale za dnevne informacije, a lične razgovore čuvaju za situacije koje zahtevaju više pažnje. Važno je i da povratne informacije nisu rezervisane za godišnju evaluaciju, jer se mali problemi mnogo lakše rešavaju dok su mali.

Fleksibilnost funkcioniše kada postoji zajednički dogovor

Rad od kuće, fleksibilno radno vreme i hibridni modeli postali su stalni deo razgovora o radnom okruženju. Mnogi ih cene, ali iskustva kompanija pokazuju da sama mogućnost izbora nije dovoljna. Ako svako radi kako mu odgovara, a niko ne zna kada je ko dostupan, fleksibilnost lako postaje izvor frustracije.

Tipičan primer je tim u kome se jedni javljaju u osam ujutru, a drugi tek posle podne, pa se za jednostavno pitanje čeka do sutradan. Niko nije kriv, ali kolege često počnu da posmatraju jedni druge sa sumnjom. Rešenje retko traži stroga pravila, nego dogovor o osnovnim terminima, na primer o satima u kojima su svi dostupni i o tome kako se najavljuju odsustva.

Kompanije koje su ovo dobro uredile obično imaju kratak, jasan okvir koji tim sam definiše. Pravila koja su sami predložili lakše se prihvataju, a menadžeri imaju osećaj da ne gube kontrolu nad procesom. Ovakav pristup pokazuje i da se fleksibilnost gradi zajedno, a ne dodeljuje odozgo.

Zajednički događaji dopunjuju odnose na poslu

Kada su osnovne stvari uređene, zajednički događaji mogu doneti ono što kancelarijska rutina ne može: priliku da se kolege vide u drugačijoj ulozi. Večere, izleti i radionice tradicionalno su najčešći izbor, ali se sve više razmišlja o aktivnostima u kojima se ljudi stvarno uključuju, a ne samo sede jedni pored drugih. Razlog je jednostavan: razgovor koji nastaje tokom zajedničke aktivnosti obično je opušteniji od onog za stolom.

U tom smislu, team building za zaposlene kroz aktivnu zabavu može poslužiti kao primer kako izgleda neformalno okupljanje bez pritiska. Npr. Skakaonica, trambolina-park u Beogradu, nudi tramboline, airbag zone i stazu sa preprekama, pa kolege na istom mestu rešavaju sitne izazove, smeju se sopstvenim nespretnostima i pomažu jedni drugima. 

Hijerarhija se tokom takvih sat-dva gotovo potpuno povlači u drugi plan, jer se direktor i pripravnik jednako muče sa ninja stazom.

Takvi događaji ipak imaju smisla samo kada nisu obavezni po svaku cenu i kada se uklapaju u mogućnosti svih učesnika. Ne uživa svako u istoj vrsti aktivnosti, pa dobri organizatori ostavljaju prostor za izbor ili nude nekoliko opcija. Ako se iskustvo doživi kao obaveza, efekat je suprotan od željenog.

Vredi pomenuti i neočekivanu stranu ovakvih okupljanja. Nekada se pokaže da su najtiši članovi tima najspremniji na šalu, ili da su najglasniji u kancelariji sasvim povučeni u novom okruženju. Ta zapažanja, ako se kasnije dobro iskoriste, pomažu menadžerima da bolje razumeju ljude s kojima rade.

Kako kompanije održavaju atmosferu iz dana u dan?

Najvažnije pitanje je šta se dešava nakon događaja. Zajedničko iskustvo može da približi ljude, ali ne zamenjuje rešavanje stvarnih problema u svakodnevnoj komunikaciji. Ako se u firmi godinama ignorišu preopterećenost, nejasne odgovornosti ili nepravedna raspodela zadataka, nijedna aktivnost neće to popraviti, koliko god bila zabavna.

Kompanije koje u tome uspevaju obično spajaju dve stvari. Svakodnevno održavaju osnovne navike: jasne informacije, razuman dogovor o fleksibilnosti i spremnost da se kritika čuje bez ljutnje. Povremeno dodaju zajedničke događaje koji imaju svoju svrhu, a ne samo popunjavaju kalendar. Jedno bez drugog retko daje rezultate.

Vremenom se pokazuje da male stvari zapravo čine razliku. Zajednička kafa u petak, kratka pohvala nakon uspešnog projekta ili običan razgovor o tome kako je neko proveo vikend podjednako doprinose atmosferi kao organizovani izlet. Ništa od toga ne košta mnogo, ali traži doslednost i iskrenu zainteresovanost.

Možda je upravo to zajednički imenitelj. Atmosfera na poslu nije projekat sa početkom i krajem, već niz izbora koje kompanija i njeni zaposleni prave iz dana u dan. 

Kada se oni usklade, i obična kancelarijska svakodnevica postaje mesto na kome se ljudi osećaju dobro, a povremeni odlazak na trambolinu samo je prilika da se to osećanje obnovi. Za još ovakvih zanimljivosti, pogledajte naš sajt!

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest