Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politku Đuzep Borelj, ocenio je da međunarodna zajednica jasnim i ujedinjenim glasom može naterati Rusiju da obnovi učešće u Crnomorskoj inicijativi za žitarice (BSGI), da se vrati pregovorima i da prestane da gađa ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

borelj
Foto: Shutterstock

“Jasnim i jedinstvenim glasom možemo naterati Rusiju da obnovi učešće u BSGI. Zajednički interes sveta je odgovorno upravljanje globalnim snabdevanjem hranom. Dugujemo to ljudima kojima je najpotrebnije”, naveo je Borelj u autorskom tekstu koji je objavila Politika. Borelj je naglasio da EU poziva međunarodnu zajednicu i sve zemlje da uvećaju pomoć za podršku globalne sigurnosti hrane.

“Tražimo od svih naših partnere da podstaknu Rusiju da se vrati na pregovore kao što je Afrička unija to već učinila, kao i da se uzdrži od napada na ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu”, napisao je on. Podsetio je i da je Rusija 17. jula, skoro godinu dana nakon što je u Istanbulu potpisala sporazum, odlučila da se povuče iz BSGI-ja koji Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište. Borelj je dodao i da je ta incijativa, kao što je podvukao generalni sekretar UN, “svetionik nade u svetu kojem je očajnički potrebna”.

Prema njegovim rečima, pre “agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine” iz Ukrajine je dolazila petina ječma u svetu, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice, a da su nakon što je Rusija gađajući žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, svetske cene hrane skočile do rekordnih nivoa i ugrozile preko potrebne zalihe hrane u mnogim zemljama uvoznicama.

“Cilj BSGI-ja bio je ponovno uspostavljanje ključne rute za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i smanjenje globalnih cena hrane. Uprkos mnogim izazovima, inicijativa je postigla svoj glavni cilj. Od avgusta 2022, izvoz je gotovo 33 miliona tona žitarica i prehrambenih proizvoda iz Ukrajine u 45 zemalja imao je ključnu ulogu za smanjenje globalnih cena hrane za oko 25 odsto od rekordnih cena dostignutih ubrzo nakon ruskog napada”, naveo je Borelj.

Dodao je da podaci o javnoj trgovini pokazuju da je više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo u zemlje u razvoju. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politku, kaže i da je BSGI osigurao i kontinuiran pristup žitaricama za Svetski program hrane (WFP), podsećajući da je u 2023. Ukrajina obezbijedila 80 odsto pšenice za podršku humanitarnim operacijama u najugroženijim zemljama po pitanju hrane, kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen.

U trenutku kad se svet suočava s prehrambenom krizom bez presedana, kako je naglasio, bez crnomorske rute, WFP je žitarice morala nabaviti na drugom mestu po višim cenama i sa dužim vremenom isporuke Borelj ističe i da je odluka Rusije da istupi iz crnomorske inicijative doneta uprkos ponovljenim predlozima generalnog sekretara UN da se reše ti problemi, a da je Rusija, kako bi prebacila krivicu, tvrdila da njen sopstveni izvoz poljoprivrednih proizvoda nije u dovoljnoj meri omogućen.

“To ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz cveta. Rusija je imala i veliku korist od Memoranduma o razumijevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je dogovoren paralelno sa BSGI. UN neumorno pokušavaju da objasne regulatorne okvire i da sarađuju s privatnim sektorom kako bi se pronašla namenska rešenja u bankarskom i sektoru osiguranja. Ti napori se sprovode u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima”, napisao je on. Borelj je u tekstu naveo i da je, “nasuprot lažima koje Rusija širi”, EU zaista osigurala da naše sankcije ne utiču na globalnu sigurnost snabdevanja hranom.

“Ne postoje sankcije na ruski izvoz hrane i đubriva trećim zemljama, a EU je dala opsežna uputstva ekonomskim subjektima, pojasnivši da su ovi transferi trećim zemljama dozvoljeni. Takođe sarađujemo i sa UN kako bismo dozvolili povezana plaćanja”, kazao je on. Borelji je ocenio i da će povećana nestabilnost cena hrane verovatno trajati sve dok Rusija bude namerno povećavala pritisak na globalno snabdevanje hranom, pogoršavajući tako globalnu krizu troškova života, a najviše za osobe sa nesigurnim snabdevanjem hranom u zemljama koje zavise od uvoza.

“To je neprihvatljivo i mora se odlučno osuditi”, napisao je on u autorskom tekstu. Borelj je naveo i da je to što Rusija sad prilazi ugroženim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila, “cinična politika namernog korištenja hrane kao oružja”.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest