“Pitanje ‘Kako je bilo u školi?’ i ‘Kako je protekao tvoj dan?’ nisu najbolja pitanja koja treba postavljati deci nakon dana provedenog u školi, prema psiholozima.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pixabay

“‘Kako je protekao tvoj dan?’ može značiti 100 stvari”, rekla je doktorka Linda Papadopoulos, psiholog, autorka i voditeljka, u razgovoru za CNBC.

“Ta vrlo opširna pitanja često će naići na odgovor ‘da, bilo je u redu'”, dodala je i rekla da o deci moramo razmiljati kao da smo u njihovoj koži.

“Većina odraslih želi da se isključi nakon posla i zaboravi na dan — deca su ista”, rekla je dečja psihološkinja dr. Martha Deiros Collado u mejlu za CNBC. “Njihov um treba odmor i često im je glavni fokus na hrani, zabavi, igri i odmoru”, dodala je.

Zašto je toliko često postavljano ovo pitanje ?

“Deca će provesti više vremena u školi nego sa svojim roditeljima tokom nedelje, pa postavljanje ovog pitanja često dolazi iz radoznalosti”, prema rečima Deiros Collado, autorke buduće knjige “Kako biti odrasla osoba: Zašto dobro roditeljstvo počinje s vama”.

“Roditelji često zaboravljaju da su i sami kao deca odgovarali na isto pitanje s odgovorom ‘u redu’ ili uz rolanje očiju od dosade”, rekla je ona.

Imajte na umu da postavljanje pitanja “Kako je bilo u školi?” svaki dan može postati “lenja navika”, rekla je Deiros Collado. Zapamtite da to “ne donosi nove informacije ili povezanost između vas i vašeg deteta”, dodala je ona.

Šta reći odmah nakon škole

Budite strpljivi i sačekajte da vaše dete bude spremno da priča, rekla je Deiros Collado.

“U tom trenutku, fokusirajte se na to kako vam je lepo videti svoje dete ponovo nakon vašeg dana, na primer, možete reći: ‘Jako sam srećan/srećna što te vidim.’ … Primetite da li vaše dete izlazi iz škole sa puno emocija i povučeno, ili s osmehom”, dodala je ona.

Pokušajte “imenovati” njihovu emociju kada je primetite. Na primer, možete reći “‘Deluješ tako srećno! Mora da se nešto zabavno desilo danas.’ Pogledajte da li to pomaže vašem detetu da otvori dušu… Neurološki dokazi pokazuju da imenovanje emocije može pomoći da se telo smiri. Samo kada su deca mirna i kada su njihove osnovne potrebe ispunjene, mogu voditi smislen razgovor”, rekla je Deiros Collado.

Kada razgovarati s detetom

“Vreme je ključno”, prema rečima Papadopoulos. Umesto da ih pitate o njihovom danu odmah kada ih pokupite autom, sačekajte da se smire.

“Pre spavanja je divno vreme, deca su opuštenija. Ponekad je taj trenutak opuštanja pre spavanja odlična prilika za razgovor, posebno ako ležite pored njih… [umesto] da radite taj susret oči u oči koji često može delovati konfrontaciono”, rekla je ona.

Sa mlađom decom, uključivanje u neku aktivnost može biti način za započinjanje razgovora.

“Izvadite plastelin, ili slikovnicu ili slagalicu, a zatim [kažite] ‘podseti me… govorio/govorila si drugi dan da je biti u drugom razredu baš drugačije. Jeste li primetili razliku?’ Razgovor na ovaj način deluje ‘manje kao ispitivanje'”, rekla je Papadopoulos.

Pitanja koja postaviti umesto toga

“Ako želite čuti o danu svog deteta i povezati se s njima, to treba početi od vas”, rekla je Deiros Collado. “Pokažite kako zvuči govoriti o svom danu”, dodala je ona.

Papadopoulos takođe preporučuje taj pristup. Možete reći: “‘Nedostajao/la si mi danas. Kada sam išao/šla na posao, bilo je zaista smešno, neko je doneo kolač i bio je moj omiljeni ukus’… Ova ideja deljenja često je ključna za pomoć im da se otvore”, rekla je ona.

“Razgovarajte o nečemu stvarnom, nečemu što vas je nasmejalo, iznenadilo vas, podsetilo vas na njih, neko s kim ste razgovarali, šta ste jeli za ručak, kako ste se danas osećali… Deljenje vašeg dana povećava šanse da će vaše dete želeti… podeliti o svom danu”, rekla je Deiros Collado.

Izbegavajte postavljanje pitanja sa “da li”, koja će izazvati odgovor “da” ili “ne”, ili “zašto”, što može dovesti do odgovora “ne znam”, rekla je ona.

“Šta” je mnogo bolji način za početak, rekla je Deiros Collado. Na primer:

“Šta te danas nasmejalo?” “Šta je bilo tvoje omiljeno što se desilo danas?” “Šta ti je bilo najdraže tokom pauze ili ručka danas?” “Šta je [učitelj ili drug] rekao danas?” Takođe je važno razgovarati o emocijama, jer one mogu “pokazati drugu stranu dana vašeg deteta”, rekla je Deiros Collado.

Na primer, možete pitati:

“Da li si se danas osećao/la tužno? Šta se desilo da te oraspoloži?” “Šta je bilo nešto što ti je bilo teško, ali si ipak uradio/la?” “Da li si se nekad osećao/la usamljeno? I šta si uradio/la povodom toga?”

Osećaji vs. činjenice

Takođe je vredno pokušati pomoći detetu da razdvoji osećanja od činjenica. Ako dete kaže: “Osećam se loše kada idem u školu”, to ne znači nužno da jeste loše zbog škole, rekla je Papadopoulos.

Ako je vaše dete u ranim tinejdžerskim godinama, trebate uzeti u obzir i druge stvari. “Morate se setiti da im je društvo vrlo, vrlo važno”, rekla je Papadopoulos. Takođe je važno “biti otvoren za razgovor po njihovom rasporedu” i pitati o nečemu što ih brine više puta.

Budite spremni na to da će se s godinama često prvo obraćati vršnjacima, dodala je Papadopoulos.

“To ne znači da nema mesta za vas, samo znači da možda trebate pronaći način da razgovarate s njima na njihov način.”

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest