Promenjeni molekuli skroba u ohlađenim ugljenim hidratima održavaju nivo šećera u krvi stabilnim, hrane dobre bakterije u crevima, potencijalno štite od raka…

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pexels

Za naše bi zdravlje korisniji mogli biti ohlađeni ugljeni hidrati od sveže skuvanih – hladna testenina, pirinač i krompir mogu pomoći smanjiti rizik za razvoj bolesti koje danas odnose najviše života, kao što su rak, dijabetes i srčane bolesti, i to zahvaljujući promenama u strukturi molekula skroba. Tako promenjeni skrobne molekuli u svuhanim i potom ohlađenim ugljenim hidratima vode do zanimljivih zdravstvenih dobrobiti, objasnio je nove spoznaje za New York Times dr. Balazs Bajka, crevni fiziolog na King‘s Collegeu u Londonu.

Stabilan nivo šećera u krvi

Ključno je to što tako promenjene komponente, poznate kao rezistentni skrob, postaju teže varljive, a to znači da se neki šećeri iz ugljenih hidrata ne apsorbiraju u krvotoku. Zbog toga nivo šećera u krvi ostaje stabilniji, pa ćemo dalje biti siti i manje ćemo posezati za nezdravim zalogajima. Zanimljivo je i to što rezistentni skrob sadrži manje kalorija od sveže kuvanih ugljenih hidrata, otprilike 50 posto manje, odnosno oko pola kalorije po gramu.

Oslobađanje hormona sitosti

Studije su otkrile i da ostaci ugljenohidratnog ručka mogu pokrenuti oslobađanje više hormona sitosti, kao što su kolecistokinin (CCK) i glukagon sličan peptid 1 (GLP-1), inače aktivni sastojak nekih trenutano hit-lekova za mršavljenje. Stručnjaci otkrivaju i da je rezistentni skrob hrana za dobre bakterije u našim crevima koje nas štite od širokog raspona bolesti, uključujući srčane, a pokazalo se i da može hraniti ćelije u crevima podsticanjem proizvodnje buterne kiseline (butirat), materije koja može pomoći u smanjenju nivoa upale u crevima i u popravljanju oštećenja DNK, potencijalno sprečavajući rast i replikaciju ćelija raka.

Ponovno zagrevanje hladnih ugljenih hidrata

Sve je više dokaza da jedenje rezistentnog skroba može smanjiti rizik za razvoj nekih tipova naslednog raka. Ranija je studija, objavljena u publikaciji Cancer Prevention Research, sugerirala da ovaj tip skroba pomaže u smanjenju stope raka jednjaka, želuca, bilijarnog sistema, pankreasa i dvanaestopalačnog creva kod ljudi s genetskom sklonošću i to za više od 60 posto, a učinak je bio najočitiji u dvanaestoplačnom crevu, gornjem delu tankog creva, u kojem se rak retko otkriva u ranoj fazi.

Ponovno zagrevanje hladnih ugljenih hidrata može smanjiti količinu rezistentnog skroba u njima. U pirinču će količina pasti oko 20 posto, kažu stručnjaci, dok će se u krompiru smanjiti znatno više, jer različiti ugljeni hidrati imaju različite odnose tipova skroba koje sadrže, kako navodi portal Živim.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

RIVELKOM-reklama

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ:

Podelite vest