Milioni ljudi širom sveta provode više od 10 sati sedeći za računarom, a stručnjaci upozoravaju da dugoročno to može biti opasno po naš organizam i predlažu listu rešenja

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

stres posao
Foto: Shutterstock

Prema studiji Evropskog časopisa za srce objavljenoj u novembru 2023. godine, čak i spavanje je bolje za zdravlje srca od sedenja.

Prethodna istraživanja su pokazala da dugotrajno sedenje može skratiti životni vek. Na primer, istraživanje objavljeno 2017. godine u časopisu Annals of Internal Medicine povezalo je neaktivnost sa većim rizikom od rane smrti.

Trebam li da brinem?

Koliko dugo sedite svaki dan može uticati na vaše zdravlje i osećaj. Prema rečima dr. Brađlija Serwera, kardiologa i glavnog medicinskog direktora u kompaniji VitalSolution, sedenje više od osam sati povezano je sa različitim problemima, uključujući kardiovaskularne probleme, stvaranje ugrušaka krvi i problema sa mišićno-koštanim sistemom, kao što su bolovi u donjem delu leđa.

“Dugotrajno sedenje je nazvano ‘novim pušenjem’ zbog svih negativnih posledica koje ima po zdravlje”, kaže on za Yahoo Life.

Ali kako nešto tako jednostavno i naizgled nevino kao sedenje može doprineti ozbiljnom ishodu?

Sve se svodi na nedostatak kretanja i kako to smanjuje protok krvi, kaže Serwer.

“Redovno kretanje pomaže očuvanju opšteg zdravlja i sprečava ove probleme.”

Megan Dejli, fizioterapeut specijalizovan za traumu i somatsku terapiju, kaže za Yahoo Life da dugotrajno sedenje posebno stavlja dodatan pritisak na kičmu, posebno ako se nagnete napred ili klonete. Ona kaže da sedenje može skratiti i fleksore kuka – grupu mišića na prednjoj strani kuka koji vam omogućavaju da podignete nogu i koleno prema torzu – što može izazvati bol u donjem delu leđa.

Ali Dejli objašnjava da nije samo sedenje problematično.

“Generalno, problem je u tome da svaki dugotrajan statički položaj može izazvati bol ili iritaciju.”

Ipak, ona smatra da sedenje nije inherentno štetno.

“Iako svaka poza, položaj ili aktivnost ima efekte na telo, ovde nema crno-belog u smislu lošeg ili dobrog”, kaže Dejli. Valja napomenuti da druga istraživanja, uključujući jedno koje je uključivalo 10.000 odraslih osoba u Danskoj, nisu pronašla vezu između dugotrajnog sedenja i većeg rizika od srčanih bolesti.

Šta mogu da preduzmem?

Često kretanje je dobro za vaše telo i zdravlje. Ali koliko često treba da napravite pauzu od sedenja?

“Nema istraženog limita”, kaže Dejli, “ali generalno preporučujem svaki sat do dva sata da ustanete, prošetate malo ili promenite položaj.”

Međutim, drugi stručnjaci preporučuju da se ustajete češće kada god je to moguće.

Na primer, Mayo Clinic preporučuje pauzu od sedenja svakih 30 minuta. Dobra vest je da ne mora dugo da traje. Prema pomenutom istraživanju iz 2023. godine, samo pet minuta umerene (kao što je šetnja ili lunges) do intenzivne (kao što su jumping jacks ili penjanje stepenicama) aktivnosti ima koristi za zdravlje srca.

Ali sa zauzetim rasporedima, šta vas može motivisati i održati doslednim? I kako da se setite da ustanete češće? Evo šta stručnjaci predlažu.

Kupite pametni sat ili stojeći sto

Napredak tehnologije u oblasti fitnesa može pomoći. “Pametni satovi, koji prate kretanje, korake, broj stepenica, puls, varijabilnost pulsa, itd., bili su vredan alat”, kaže Serwer. Takođe vas mogu podsetiti da ustanete svaki sat.

Još jedna opcija koju predlaže Serwer je stojeći sto, što može biti posebno korisno za one koji sede ceo dan dok rade. Kretanje tokom radnog vremena – ne samo pre ili posle – koristi i vašem umu i raspoloženju.

“Vežbanje tokom radnog dana može pomoći u smanjenju profesionalnog sagorevanja, poboljšati raspoloženje i pomoći u mentalnoj jasnoći”, kaže Serwer.

Počnite malim koracima

Dejli kaže da čak i male prilagodbe svakih 30 do 60 minuta mogu napraviti razliku. “To može biti od sedenja do stajanja, ili to može biti kako sedite, na primer normalan uspravan položaj stolice do prekriženih nogu.”

Ona takođe predlaže da napravite krug oko kancelarije (ili vašeg doma) svaki put kada promenite zadatke.

“Ovo je zapravo dobra navika s aspekta stava i somatskog (što znači, utiče na telo)”, dodaje ona.

Jedno istraživanje, objavljeno u časopisu American Journal of Epidemiology, otkrilo je da zamenjivanje samo 30 minuta sedenja bilo kojom vrstom fizičke aktivnosti, bilo da je reč o laganoj ili umerenoj do intenzivnoj, svakodnevno može produžiti život.

Uključite vežbe snage

Iako je aerobna vežba važna, jačanje mišića takođe jeste. Podizanje tegova je ključan način da to postignete. “Ako dugo sedite, možda osećate napetost u gornjem delu leđa, trapezima [mišićima leđa], vratu ili čak dobijete blagu glavobolju”, kaže Dejli. “Ovo opet ide na račun protoka krvi i snage mišića, i često, ako radite neke vežbe sa podizanjem iznad glave i aktivirate te mišiće opterećenjem, bol i ukočenost će nestati.”

Vežbe snage pomažu ne samo u trenutku, već i u budućnosti. “To će vam pomoći da obezbedite pristojnu osnovu snage mišića i izdržljivosti kako biste se bolje osećali sedeći”, kaže ona.

Glavna poruka Dugotrajno sedenje može štetiti vašem zdravlju, pa stručnjaci preporučuju da budete svesni i namerni u uključivanju kretanja svakih 30 minuta do sat vremena, bez stvaranja stresa oko toga.

“Nismo stvoreni da budemo statična bića”, kaže Dejli. “Vaša najbolja poza je sledeća koju zauzmete – nastavite se kretati.”

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: