Sloboda i demokratija napadnuti su kod kuće i u inostranstvu, poručio je američki predsednik Džozef Bajden u govoru o stanju nacije, održanom u Kongresu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Tanjug/Shawn Thew/Pool via AP

Bajden je, u govoru koji je trajao 68 minuta, podsetio na obraćanje bivšeg predsednika Frenklina Ruzvelta Kongresu iz januara 1941., tokom nemačkog osvajačkog rata širom Evrope.

“Nalazimo se u do sada nezapamćenom trenutku istorije Sjedinjenih država sa kojim je potrebno da se suočimo”, rekao je Bajden, prenosi Glas Amerike.

Bajden je govorio o značaju nastavka pomoći Ukrajini, koja se poslednjih duže od dve godine nalazi na udaru ruske invazije.

“Svrha mog obraćanja je da probudim Kongres i upozorim američki narod da je demokratija ugrožena. Ako neko ovde misli da će ruski predsednik Vladimir Putin da se zaustavi na Ukrajini – uveravam vas da neće. Moja poruka Putinu je jednostavna: Nećemo otići. Nećemo odustati. Ja neću odustati”, rekao je Bajden.

On je podsetio da je Ukrajini potrebna vojna pomoć i oružje kako bi se odbranila od Rusije i da joj nisu potrebni američki vojnici i osoblje.

“U Ukrajini nema američkih vojnika. Odlučan sam da tako i ostane”, istakao je Bajden.

Bajden je kritikovao bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa zbog komentara kojim je, kako je rekao, ohrabrio Rusiju da radi šta joj je volja zemljama NATO koje ne troše dovoljno novca na odbranu.

“Mislim da je to nečuveno, opasno i neprihvatljivo”, rekao je Bajden.

Bajden Trampa nije pominjao imenom, označavajući ga kao svog prethodnika i bivšeg republikanskog predsednika, ali 13 puta upotrebio reči “moj prethodnik”, navodi AP.

Predsednik SAD se osvrnuo i na nasilni upad u Kongres 6. januara 2021.

“Naslilnici nisu patriote. Želeli su da prekinu miran prenos vlasti i ponište volju građana. Došao je trenutak istine – ne možete voleti svoju zemlju samo kada pobeđujete”, rekao je Bajden.

Bajden se dotakao i rata u Gazi, najavivši da će američka vojska napraviti privremenu luku na obali Pojasa Gaze kako bi se obezbedila nova ruta za isporuku humanitarne pomoći.

On je, takođe, izrazio kontinuiranu podršku izraelskom narodu i, kako je rekao, njihovom pravu da se brane.

Međutim, kako dodaje Vašington post, on je pozvao izraelske lidere da urade više na zaštiti palestinskih civila i da dozvole da više pomoći stigne u Gazu, dok je govorio o “srceparajućem” broju ubijenih Palestinaca usled izraelskih napada.

Bajden je rekao i da je jaz između količine proizvoda koje SAD uvoze iz Kine, u poređenju sa proizvodima koje izvozi u Kinu, najmanji u više od 10 godina.

“Naš trgovinski deficit sa Kinom je na najnižoj tački u više od 10 godina. Ustali smo protiv kineskih nepoštenih ekonomskih praksi”, otkrio je Bajden, preneo je CNN.

Američka medijska kuća navodi da je američki trgovinski deficit sa Kinom u 2023. godini bio 279 milijardi dolara, prema podacima američkog ministarstva trgovine, i najniži je od 2010. godine.

“Međutim, razlog za smanjivanje trgovinske razmene nije zbog Bajdenove politike. Inflacija je naterala američke potrošače od kupovine proizvoda kao što su elektronika, što se uglavnom pravi u Kini. Umesto toga, više su okrenuti plaćanju računa i kupovini namirnica”, navodi CNN.

Osim toga, tarife Trampove administracije na kinesku robu, koje Bajdenova administracija nije dirala, učinile su da kineska roba bude manje popularna za Amerikance, zbog skuplje cene.

Zato, dodaje se, prvi put u dve decenije, SAD su uvezle najviše robe iz Meksika.

Bajden se, takođe, osvrnuo na pitanje sloboda američkih građana, uključujući i prava na abortus.

“Ceo život sam učio da prihvatam slobodu i demokratiju. Budućnost bazirana na suštinskim vrednostima koje su oblikovale Ameriku su poštenje, pristojnost, dostojanstvo, jednakost, poštovanje prema svima. Davanje fer šanse svakome”, rekao je Bajden.

Međutim, u tom delu govora, američki predsednik nije iskoristio reč abortus, zbog koje se, kako piše Vašington post, oseća neprijatno jer je posvećeni katolik, ali je obećao da će zaštititi slobodu na reprodukciju, što je bio jak adut demokratama otkako je Vrhovni sud 2022. godine preokrenuo odluku iz slučaja Rou protiv Vejda iz 1973. godine, kada je sud priznao pravo na abortus.

“Oni koji se hvale da su preokrenuli odluku Rou protiv Vejda, nemaju ideju o tome koliko su žene jake. Ali, shvatili su to kada su videli rezultate na glasačkim listićima, pošto smo pobedili 2022. i 2023. godine. Pobedićemo opet i ove godine”, smatra Bajden.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: