Briga o sebi je u modi, ali nedavna saznanja iz psihologije pokazuju da preterana egocentričnost može uticati na našu mentalnu ravnotežu. Psiholog Niko Kols objašnjava kada je briga o sebi dobra i šta nam još pomaže da postanemo zadovoljni.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pexels

Briga o sebi – zašto je to potrebno?

U našem užurbanom, međusobno povezanom i nažalost kriznom svetu, granice između posla i privatnog života, ličnih i globalnih problema se sve više brišu i mnogi ljudi se osećaju iscrpljeno i preplavljeno. Briga o sebi – praksa aktivnog i samorefleksivnog i samostalnog staranja o sopstvenom blagostanju u smislu samoosnaživanja – ključna je za smanjenje stresa, održavanje mentalnog zdravlja, razvoj kvaliteta života i blagostanja, ali takođe izbegavanje sagorevanja.

U vremenu kada se prekomerni rad i stalna dostupnost često smatraju normom, briga o sebi predstavlja neophodan kontrapunkt. Ona nas uči da postavljamo granice na mnogo načina, da poštujemo pauze i da vodimo računa o svojim fizičkim, emocionalnim i egzistencijalnim potrebama. Naučivši da sebe tretiramo kao dobrog prijatelja, odnosno da budemo iskreni, brižni i savesni, ali i kritični prema sebi, možemo ne samo da poboljšamo sopstveno blagostanje i kvalitet života, već i kvalitet naših odnosa, značenje, performanse i kreativnost se povećavaju.

Odgovarajući oblik brige o sebi stoga nije luksuz ili narcisoidno zagledanje pupka, već pre lična potreba da bismo mogli dati sve od sebe u ogromnom svetu i ostati u ravnoteži.

Važno je: Kako se samopoštovanje može promovisati u svakodnevnom životu?

Svakako ne postoji jedinstvena strategija za brigu o sebi, jer je svaka osoba jedinstvena sa svojim individualnim potrebama, vrednostima, stavovima i ciljevima. Umesto toga, ključno je otkriti svoj lični put do brige o sebi i to manifestovati u svom ponašanju. Preduslov za to je sposobnost da sami sebi odgovorite empatično i emocionalno, da sebi pružite saosećanje, ljubaznost i razumevanje – posebno u trenucima neuspeha ili patnje – slično kao što biste učinili za dobrog prijatelja.

Kristin Nef, vodeći američki psiholog, skovala je termin „saosećanje sa sobom“, stav koji karakteriše ljubaznost prema sebi, prepoznavanje zajedničkih ljudskih iskustava i svesni susret sa sopstvenim bolnim emocijama.

Ako vam se ova ideja čini previše apstraktnom, razmislite sami: da li se odnosite prema sebi sa istom pažnjom i uvažavanjem koju dajete svojim najmilijima, ili često zanemarujete sopstvene granice, koje biste sigurno poštovali i održavali sa drugima ? Da li ponekad radite stvari koje nisu dobre za vas i koje vas preplavljuju?

Ako je odgovor da, to može biti zato što ne obraćate dovoljno pažnje na sebe. Inače, mnogi ljudi imaju ovaj problem jer je njihova percepcija često fokusirana na „spoljašnjost“ i izgradila je distancu od svog unutrašnjeg života – ako uopšte, oni se bave sobom uglavnom racionalno i sa malo emocija.

Foto:Pexels

Kako svako može uključiti brigu o sebi u užurbanu dnevnu rutinu?

Odgovor je zapravo prilično lako pronaći, ali je mnogo teže primeniti: odvajanje vremena za sebe i bavljenje sobom – bez ometanja – ključno je za mentalno i fizičko blagostanje. Ovo nam omogućava da se oslobodimo stresa, organizujemo misli i napunimo baterije.

U svetu koji je stalno ispunjen spoljnim zahtevima i digitalnim distrakcijama, on pruža preko potreban prostor za smirenost i samorefleksiju. Svesno odvajajući vreme da obratimo pažnju i razmislimo o sopstvenim potrebama i osećanjima, jačamo svoju otpornost na stres i tako možemo da se vratimo u ravnotežu.

Ne samo da pomaže u sprečavanju frustracije i sagorevanja, već i poboljšava naše odnose sa drugim ljudima omogućavajući nam da budemo uravnoteženiji, autentičniji i prisutniji. Osim toga, omogućava nam da jasnije prepoznamo sopstvene ciljeve i želje i da ih dosledno sledimo.

Ukratko, vreme za sebe nije samougađanje, već neophodan preduslov za zdrav i ispunjen život. Svako treba da odvoji vreme za brigu o sebi, inače brzo neće ostati vremena za zdrav, srećan, ispunjen život.

Foto:Pexels

Možete li da podelite primere uspešnih rutina nege o sebi?

Da biste efikasno integrisali brigu o sebi u svoj užurbani svakodnevni život i poboljšali blagostanje, Psiholog Niko Kols za nemački magazin “Fokus” kaže da možete uzeti u obzir ovih sedam ključnih tačaka:

  • Postavite granice: Naučite da kažete “ne” da biste izbegli prekomerni rad i stres poštujući sopstvene granice: “Ne.” je potpuna rečenica!
  • Odredite prioritete zadataka: Sortirajte zadatke po važnosti da biste se fokusirali na ono što je važno.
  • Planirajte pauze sa pažnjom: Svesno integrišite kratke pauze za odmor u svoj dan da biste duboko disali, razmišljali i opustili se.
  • Negujte odnose i hobije: Posvetite se odnosima i aktivnostima koje vam donose radost i omogućavaju vam da se opustite. Bilo da je u pitanju čitanje, slikanje, slušanje muzike ili dobar, iskren razgovor, važno je da nađete vremena za stvari u kojima uživate.
  • Integrišite vežbanje i sport: Uključite redovnu laganu do umerenu fizičku aktivnost, kao što su šetnje ili joga, u svoj svakodnevni život da biste smanjili stres. Trebalo bi da bude dva sata vežbanja nedeljno.
  • Zdrava ishrana: Unapredite svoje blagostanje kroz uravnoteženu ishranu sa svežom i hranljivom hranom.
  • Dovoljno spavajte: Naspavajte se dovoljno i vodite higijenu sna da biste oporavili svoje telo i um.
bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest