Podeli vest

Danas se navršava 20 godina od ubistva Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji i predsednika Demokratske stranke.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

đinđić
FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Danas se navršava 20 godina od ubistva Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji i predsednika Demokratske stranke.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, ispred Vlade u Nemanjinoj 11, a na njega je pucao snajperom pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović.

Za njegovo ubistvo su na po 40 godina zatvora osuđeni nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Jovanović kao neposredni izvršilac kao i desetorica saučesnika, dok su dvojica vođa “zemunskog klana” Dušan Spasojević i Mile Luković Kum ubijeni u policijskoj akciji prilikom hapšenja.

Đinđić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, dok je u pogrebnoj povorci bilo više stotina hiljada gradana.

Za vreme Đinđićevog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, da bi doktorirao 1979. godine na Univerzitetu Konstanc, gde je radio kao asistent, a do 1990. godine boravio je u Nemačkoj i na univerzitetima i institutima društvenih nauka u Bonu i Frankfurtu.

U Srbiju se vraća 1990. godine i postaje jedan od osnivača DS.

Đinđić je zajedno sa drugim srpskim intelektualcima, disidentima i prodemokratskim aktivistima osnovao Demokratsku stranku, zasnovanu na temeljima i sličnom konceptu predratne Demokratske stranke Ljubomira Davidovića.

Postao je predsednik Izvršnog odbora partije 1990. godine, kada je dobio i poslanički mandat u Skupštini Srbije.

Za predsednika Demokratske stranke, umesto dotadašnjeg Dragoljuba Mićunovića, izabran je 1994. godine. Bio je poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i Veću republika Skupštine SRJ.

Đinđić je bio jedan od nosilaca petooktobraskih promena 2000. godine i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koju je činilo 18 stranaka. Demokratska stranka, čiji je predsednik bio, postala je najveća stranka u okviru DOS-a koji je osvojio 64,09 odsto glasova na parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine i dobio 176 od 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Đinđić je izabran za predsednika Vlade Srbije 25. januara 2001. godine i ušao je u istoriju kao prvi demokratski izabran premijer Srbije, posle pada Slobodana Miloševića sa vlasti.

Na mestu premijera bio je do 12. marta 2003. godine, kada je na njega pucano ispred zgrade Vlade Srbije, posle čega je prevezen u Urgentni centar, gde je posle pokušaja reanimacije, ubrzo preminuo.

Njegovo ubistvo mnogi anlitičari i političari tumačili su kao nameru da se zaustavi proces demokratizacije i modernizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Održana “Šetnja za Zorana”

Povodom 20 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđica, danas je održana “Šetnja za Zorana” od Vukovog spomenika do Novog groblja, u kojoj su učestovali predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, bivši i sadašnji funkcioneri i članovi DS.

Među okupljenima, pored demokrata, bili su i Nebojša Zelenović iz Zajedno sa Biljanom Stojković i Aleksandrom Jovanovićem Ćutom.

Poštovaoci lika i dela Zorana Đinđica, zapalili su sveće i položili cveće na njegov grobu u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Vesić: Da može danas da vidi Srbiju, Đindić bi bio srećan

Da Zoran Đinđić može danas da vidi Srbiju, u smislu njenih evropskih integracija i u tome kako ekonomski napreduje, on bi zaista bio srećan, ocenio je nekadašnji Đinđićev blizak saradnik i sadašnji ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je u izjavi Tanjugu povodom dve decenije od ubistva srpskog premijera kazao da je upravo ono što se danas dešava u Srbiji, bila njegova politička vizija.

“Kada je Zoran Đinđić 2000. godine došao na vlast njegova politička agenda je bila povratak Srbije u međunarodnu zajednicu, početak pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, zatim ekonomsko snaženje Srbije i njeno otvaranje prema svetu. Svi njegovi politički ciljevi su danas ispunjeni”, smatra Vesić.

Kako je naveo Đinđić je platio visoku političku cenu želje da se u jednoj zemlji koja je izašla iz rata i koja je bila opterećena dubokim podelama, sprovedu sve ove reforme.

“Ali ono za šta se zalagao je nešto što je sada vladajuća politika u Srbiji i tako se Srbija vlada svih ovih decenija”, istakao je Vesić. Ocenio je da je Zoran Đinđić bio neponovljiva ličnost kada je u pitanju politika i dodao da je bio potpuno drugačiji od ostalih političara.

“Prvi je u modernu politiku uveo praktičnost, znači rešavanje problema i on je naprosto politiku razumeo kao sredstvo da rešava ljudima probleme i da čini njihov život boljim. Uvek je ekonomske razloge i ekonomiju pretpostavljao političkim rešenjima, smatrao je da snažna ekonomija znači da možete da imate snažnu politiku, da možete da ostvarujete svoje političke interese i to je nešto što se inače sada dešava”, naveo je ministar.

Istakao je da je Đinđić prvi srpski političar koji je na realan način pristupio problemu Kosova i Metohije.

“To radi danas Aleksandar Vučić, na sličan način pokušavajući da reši ono što je problem koji postoji više od jednog veka i kao što je Zoran Đinđić početkom 2000-ih godina prvi izašao sa željom da se konačno reši problem Kosova i Metohije, pre nego što neki drugi budu spremni da podrže tu nezavisnost koja se pripremala, a tada nije dobio podršku za to. Tako danas Aleksandar Vučić takođe na svoj način pokušava da učini najbolju stvar za Srbiju, da sačuva naš ekonomski razvoj i zaštiti naš nacionalni interes”, smatra Vesić. Kaže da je dvadeset godina posle srpska politika mnogo izgubila nestankom Zorana Đinđića.

“Kažem, on je bio jedinstvena pojava, puno sam radio sa njim, mnogo sam u životu naučio od njega, a on zaista 20 godina posle njegove smrti može da bude srećan što se Srbija kreće, uz sve teškoće, uz sve probleme koje imamo”, kazao je Vesić.

Dodao je da se Đinđić suočavao sa nerazumevanjem nekih političkih stranaka i dela elite o pravcu kojim je on želeo da ide, a on je želeo da Srbija bude članica Evropske unije, da Srbija bude ekonomski razvijena zemlja.

“Motor Balkana, kako je govorio, da Srbija bude zemlja koja će snažnom ekonomijom štiti svoje političke interese i nacionalne, a to se sada dešava”, zaključio je Vesić.

Lutovac: Đinđić je bio reformator, nije mu bila važna popularnost

Predsednik Demokratske stranke i nekadašnji savetnik ubijenog premijera Zorana Đinđića, Zoran Lutovac, izjavio je da je Đinđić bio reformator kome nije bila važna popularnost, već mu je jedino bilo stalo da unapredi Srbiju.

“On je započeo velike stvari, najpre vratio je Srbiju među države koje su demokratske, u međunarodnu zajednicu, vratio je sve ono što smo dugovali građanima i penzije i dečije dodatke i sva socijalna davanja koja su godinama uskraćivana”, rekao je Lutovac za Tanjugu povodom 20 godina od ubistva Đinđića.

Dodao je da je Đinđić započeo ekonomske reforme i radio na uspostavljanju sistema.

“Ono što nije moglo da se vidi u papirima, to je onaj optimizam koji je on doneo. Ako se sećate, u to vreme, veliki broj naših stručnjaka se vratio iz inostranstva da pomogne Srbiji. Formirana je i grupa eksperata za preporod Srbije u kojoj je okupio mnoge poznate, ali i nepoznate naše naučnike širom sveta koji su bili spremni da pomognu Srbiji da se digne na noge”, rekao je Lutovac.

Dodao je da je Đinđić bio pravi reformator.

“A kada ste reformator u pravom smislu te reči, to je težak posao. Kada ne kalkulišete i ne gledate sopstveni rejting, nailazite na mnogo problema. On je upravo bio takav. Kada sam mu govorio, kao savetnik, da obrati pažnju na javno mnjenje, on mi je odgovarao da njemu nije važno da li će biti popularan, nego da završi ono što je važno i dobro za građane i za državu Srbiju”, priseća se Lutovac.

On smatra da je upravo u tome bila Đinđićeva veličina.

“Ubeđen sam da bi on izgubio prve sledeće izbore i to je gotovo sigurno, ali on bi do tog vremena mnogo toga još uradio, a sa druge strane i iz pozicije čoveka koji bi otišao u opoziciju on bi mogao mnogo toga da uradi. Srbija je izgubila mnogo. Izgubila je čoveka koji je vratio nadu i pokrenuo točak reformi”, rekao je Lutovac.

Dodao je da su se posle njegove smrti stvari naglo zaustavile. “Nije se ostvarilo ono što je on rekao jednom prilikom – ako ubiju mene neće zaustaviti reforme. Na žalost to se desilo”, ocenio je Lutovac.

Prisetio se kako je kao Đinđićev savetnik davao intervju novinarima iz Hrvatske koji su mu u razgovoru rekli da očekuju da će Srbija biti u EU pre Hrvatske.

“Njegov problem je bio što je on kao dobar đak podigao očekivanja na visoku lestvicu. Onda su svi mnogo očekivali od njega i svi mnogo zahtevali od njega kako u Srbiji, tako i u inostranstvu”, rekao je Lutovac.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: