Podeli vest

Svetog Đorđa slave i pravoslavci i katolici, zaštitnik je Engleske i Katalonije i krsna slava brojnih porodica u Srbiji

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Đurđevdan
Foto: Shutterstock

Prema hrišćanskom predanju, Sveti velikomučenik Georgije ili Sveti Đorđe bio je rimski vojnik poreklom iz Male Azije.

Sveti Đorđe je jedan od svetitelja koji se najviše proslavljaju u Pravoslavnoj Crkvi, međutim, takođe se slavi i u katoličkim zemljama.

Slavi se u Kanadi, Kataloniji, Engleskoj, Etiopiji, Gruziji, Grčkoj, Crnoj Gori, Portugalu, Srbiji, kao i u gradovima Istanbulu, Ljubljani i Moskvi. Takođe je ovaj svetitelj zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika.

Prema predanju, rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Otac mu je stradao za Hrista, pa se nakon toga, Đorđe preselio sa majkom u Palestinu.

Hrabri Đorđe je odabran u Dioklecijanovu vojsku gde je brzo napredovao, a već u njegovoj dvadesetoj godini, lično ga je car Dioklecijan proizveo u čin komita tj. vojvode i carevog savetnik.

Za vreme cara Dioklecijana organizovan je najveći progon hrišćana, 303. godine, deseti po redu, a Đorđe je izašao pred cara i ispovedio da je i sam hrišćanin.

Po carevom naređenju, vojnici su položili Georgija na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, očekujući da će posle ovih muka Georgije da se odrekne vere. Međutim, Georgije je jasno i glasno odbio da se odrekne svoje vere. Car tada naredo dalja mučenja od točka za mučenje, preko ispijanja otrova do zakopavanja u živi kreč, ali je Đorđe ostajao živ.

Na savet nekih dvorana, car je tražio od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Silan svet se skupio u hramu da vidi kako će Georgije da se odrekne Hrišćanstva. On je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu. Videvši to žena cara Dioklecijana, carica Aleksandra viknula je: “I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.”

Car Dioklecijan najzad izda naređenje da se odrubi glava, i Georgiju i carici Aleksandri.

Stigavši na gubilište, Georgije stade na određeno mesto i pomoli se. A onda, Georgije položi svoju glavu, i bi posečen dana 23. aprila (tj. 6. maja po novom kalendaru) 303. godine. Prema zaveštanju telo Georgija preneto je u Lidiju, a na njegovom grobu kasnije je podignuta crkva. Po crkvenom učenju 16. novembar je dan kada je obnovljen hram svetog Velikomučenika Georgija u Lidiji, gde je položeno njegovo telo – i Srbi ga proslavljaju kao praznik pod imenom Đurđic. Malo šta se, zaista pouzdano, zna o njegovom životu. U ikonografiji Pravoslavne crkve, Sveti Georgije je još od 7. veka prikazivan kao vojnik (bez konja, u stojećem stavu) i sa kopljem ili mačem, a od 9. veka i kako ubija aždahu.prenosi SPC

Zabeležena su brojna čuda koja su se dogodila na grobu svetog Georgija kao i njegova brojna javljanja u snu i na javi mnogima koji su njegovu pomoć tražili.

Posle krstaških ratova u 12. veku, kult Svetog Georgija je prenet u Englesku. Za vreme kralja Edvarda III od Engleske, koji je 1348. osnovao viteški red Gartera, Sveti Georgije je postao i zaštitnik Engleske države.

Sveti Georgije ili na katalonskom Sant Đordi (katal. Sant Jordi), takođe je svetac zaštitnik španske autonomne pokrajine Katalonije. Slavi se po novom kalendaru, 23. aprila.

Posvećeni su mu mnogi manastiri, među kojima najpoznatiji manastir Đurđevi Stupovi. Sveti Georgije je poštovan kao zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi. Poštovan je i kao zaštitnik konjice, vitezova i viteštva i krstaških pohoda.

Proslavljaju ga Grci, Rusi, Bugari, Srbi, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani, itd. Novi Hram Svetog Georgija je podignut na mestu starog 1872. godine i postoji još uvek.


bilten logo

POSLEDNJE VESTI: