Pre devetnaest godina, 17, 18. i 19. marta 2004. godine, nad Srbima Kosova i Metohije dogodio se pogrom. Bio je to drugi veliki pogrom koji su kosovski Albanci počinili nad Srbima Kosova i Metohije, po agresiji NATO-a na Srbiju, odnosno SRJ 1999.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

preminuo
Foto: Pixabay

Pre devetnaest godina, 17, 18. i 19. marta 2004. godine, nad Srbima Kosova i Metohije dogodio se pogrom. Bio je to drugi veliki pogrom koji su kosovski Albanci počinili nad Srbima Kosova i Metohije, po agresiji NATO-a na Srbiju, odnosno SRJ 1999.

Tokom juna 1999. godine izgnano je približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca. Pritom se sve događalo u prisustvu međunarodnih vojnih snaga.

Tokom svojevrsne “Kristalne noći” nad Srbima, kao i nad njihovom imovinom, svetinjama, hramovima i spomenicima, marta 2004, sa Kosova i Metohije proterano je 4.012 Srba. Većina se nikada nije vratila u svoje domove. Tokom nasilja na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

U utorak 16. marta 2004. u kasnim noćnim satima mediji u Prištini javili su da su trojica dečaka, kosmetskih Albanaca, starosti 8, 11 i 12 godina, smrtno stradali utopivši se u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka. Kako su oni tada javili, dečaci su bežali pred srpskim napadačima. Sutradan, 17. marta, oko podneva, visse hiljada kosovskih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, napalo je tamošnje Srbe. Započela je pucnjava. U gradu su bili vidni Albanci sa automatskim oružjem. Pripadnici međunarodnih snaga bezbednosti upotrebili su suzavac i šok bombe. U ranim popodnevnim satima pojavljuju se informacije da su u toku napadi na Srbe u nizu mesta širom Kosova i Metohije, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici…

Više hiljada Albanaca napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine, negde posle 13.00 časova. Snajperom je u tom mestu ranjeno deset osoba srpske nacionalnosti. Srpske kuće su paljene. U popodnevnim satima javljeno je da je sedam osoba poginulo, četiri Albanca i troje Srba, a visse od 200 je ranjeno u Kosovskoj Mitrovici.

Potvrđeno je da su Srbi ubijeni snajpeskim oružjem iz južnog dela grada. Povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR –a. Tokom popodneva pripadnici KFOR-a i UMNIK-a, evakuisali su Srbe iz Čaglavice i drugih sela u tom pojasu. Tokom večeri usledili su napadi na crkve i manastire. Zapaljena je, osim brojnih srpskih domova širom Kosova i Metohije, i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, kao i Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Đorđa u tom gradu. Uništeni su Manastir svetih Arhangela i Crkva svetog Spasa.

Obe srpske crkve u Kosovu Polju su takođe zapaljene. U Lipljanu su ubijene četiri osobe srpske nacionalnosti. Kuće Srba su masovno paljene. I u tom gradu pripadanci KFOR-a nastojali su da evakuišu Srbe. U kasnim večernjim satima portparol UMNIK-a Derek Čepel demantovao je optužbe da su albanski dečaci u Ibru u selu Čabra stradali bežeći od Srba, što je bio izgovor za pogrom nad Srbima. Kako je rekao – nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano.

Pogromi su nastavljeni i sutradan 18. marta. U ranim popodnevnim satima objavljeno je da je glavnokomandujuchi Juzznog krila NATO-a, admiral Gregori Džonson, preuzeo komandu nad KFOR-om i odobrio razmeštanje dodatnih snaga. Ibrahim Rugova, u to vreme na poziciji predsednika tzv. Kosova, pozvao je tada međunarodnu zajednicu da hitno donese odluka o nezavisnosti Kosova. Napadi, paljevine i pljačke nastavili su se u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima, Kosovskoj Mitrovici. Javljeno je da u mestu Oblić, severozapadno od Prištine, visse nema Srba. U večernjim satima zapaljena je crkva Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici. Zapaljena je crkva Svetog Nikole u Prištini.

Albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policijske službe u Lipljanu i Obiliću. Monahinje manastira Devič evakuisane su od strane pripadnika KFOR-a, pošto je najmanje 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan i zapaljen. Oko 22.00 sata zapovednik Južnog krila NATO-a Gregori Džonson izjavio je u Prištini da nasilje koje poslednjih dana ne prestaje na Kosovu ukazuje na postojanje organizovanog obrasca.

Sutradan, Džonson je ocenio da je masovno nasilje koje traje na Kosovu – etničko čišćenje. Iste večeri, 19. marta, predstavnik UNMIK-a Derek Čepel saopštio je da je u sukobu na Kosmetu poginulo 28, a povređeno više od 600 osoba. Dva dana potom, u ponedeljak 22.marta, u večernjim satima Derek Čepel je objavio da su uhapšene 163 osob zbog podmetanja požara, pljačke, ubistava i drugih krivična dela tokom, kako je rekao “međuetničkih” sukoba na Kosovu. Rečeno je takođe da se pretpostavlja da je oko 51.000 osoba učestvovala u 33 pojedinačna događaja.

Ponovljeno je da je 28 lica iz obe zajednice poginulo, a 870 je povređeno. Kako je rekao, napadači su spalili ili digli u vazduh 30 srpskih crkava, oštetili 11 crkava i manastira i uništili 286 kuća. U neredima su uništena i 72 vozila UN.

Ukupno, tokom pogroma nad Srbima na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći napadnute i njihovu imovinu i hramove. Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške.

Prva liturgija u njoj služena je tek šest godina docnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. Godine 2006. stavljena je na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. Bogorodica Ljeviška, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, posebno raskošnu formu dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bilo arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu.

Uništene su nebrojene freske, ikone, crkvene relikvije. Posebna meta bili su duhovno nasleđe i hramovi srpskog naroda. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17, 18. i 19 marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest