Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će u 2024. biti obezbeđeno dovoljno energenata za građane i privredu, da ove godine nisu planirana poskupljenja struje i gasa, kao i da će država nastaviti sa reformama i osnaživanjem Elektroprivrede Srbije i da nema govora o njenoj privatizaciji.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

ĐEDOVIĆ
FOTO TANJUG/SAVA RADOVANOVIĆ/ARHIVA

Jedna od ciljeva je da imamo diverzifikovane i alternativne pravce i izvore snabdevanja energentima, a pogotovo za gas i naftu od kojih smo uvozno zavisni, rekla je ministarka Tanjugu.

Očekuje da u martu ili aprilu, posle proba, počne da radi treći novi termoblok u Kostolcu, što će biti prvo proizvodno energetsko postrojenje u Srbiji posle skoro 40 godina, kao i da se pripremi dokumentacija i završe pregovori o finansijskom aranžmanu za izgradnju veoma važne reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ali i za gradnju gasne interkonekcije do Severne Makedonije.

Ona je rekla da je 2023. i dalje ostala izazovna godina za energetski sektor Srbiju i većine zemalja u Evropi, ali da je zadovoljna pre svega time što smo dočekali zimu spremni i imali zalihe gasa na rekordnom nivou.

“Zalihe danas iznose 609 ili 610 miliona metara kubnih, a bile su i veće na početku grejne sezone. Imamo u poslednjih pet, šest godina sigurno rekordne akumulacije vode. To je naravno zahvaljujući dobroj hidrologiji, a i radili smo na tome da obezbedimo zaista dovoljne količine uglja na deponijama u slučaju da se nešto nepredviđeno desi i da naše termoelektrane rade stabilno”, navela je ona.

Napominje da su na globalnom tržištu cene malo varirale, ali da se svakako ne mogu uporediti sa onim iz 2022. godine.

Kaže da se radilo na tome da strukturno popravimo naša energetska preduzeća i započeta je reforma EPS-a, najvećeg državnog preduzeća, koja će se nastaviti i u 2024. i koja je izuzetno bitna za stabilnost našeg energetskog sistema, ali i za celu privredu Srbije.

“Takođe to preduzeće će završiti sa istorijskim najboljim rezultatom u prethodne dve decenije, ali dosta još posla ostaje što se tiče reforme EPS-a, koje se pre svega odnosi na bolje planiranje i realizaciju investicija”, navela je ministarka.

Naglasila je da je potreba za investicija zaista velika u svim sektorima, od proizvodnje električne energije do gasnog sektora, do novih skladišta gasa, kao i do gradnje novih gasnih interkonekcija, ali da je u 2023. opet dosta toga i urađeno i na tom planu.

Podsetila je da je završena izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska i puštena u probni rad, što je od velikog značaja za diverzifikaciju izvora snabdevanja, što je cilj i u naftnom sektoru.

“Radićemo intenzivno na pripremi projekta naftovoda između Srbije i Mađarske, što će nam dati dodatan pravac snabdevanja, a ne samo oslanjanje na naftovod Janaf u Hrvatskoj, gde opet u zavisnosti od geopolitičkih situacija možemo da zapadnemo u određene poteškoće”, rekla je Đedović Handanović.
Očekujem da ćemo ove godine završiti i projekat odsumporavanja na termoelektrani A u Obrenovcu, što je jako važno za zaštitu životne sredine. Taj projekat je imao dosta problema u realizaciji. Mi smo ih otkočili u 2023. i očekujem da će u prvoj polovini godine to postrojenje potpuno biti završeno i pušteno u rad. Nastavićemo i sa projektom odsumporavanja u termoelektrani B u Obrenovcu koji je isto imao određene probleme, pa smo ih rešavali u 2023. i nastavićemo u 2024. godini”, navela je ona.
Očekuje i da u 2024. budu završeni pregovori i započeta izgradnja jednog gigavata novih solarnih elektrana koje će biti vlasništvo EPS-a.

“To je od strateškog značaja za energetsku tranziciju i za nove izvore zelene energije. Radićemo na daljoj pripremi tehničke dokumentacije za naftovod do Mađarske, ali i za veoma važnu novu reverzibilnu hidroelektranu Bistrica gde ćemo gledati da završimo tehničku dokumentaciju i studije o uticaju na životnu sredinu, ali i pregovore o finansijskom aranžmanu tokom 2024. da bismo mogli da krenemo u izgradnju tog strateški važnog objekta za naš energetski sektor”, kaže ministarka.

Na pitanje šta je donela EPS-u promena statusa i prelazak iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo i koje reforme unutar EPS-a su planirane u ovoj godini, rekla je da je to preduzeće ostvarilo istorijski rezultat zbog određenih uslova, ali da treba dalje da se radi na smanjenju troškova kroz operativno i finansijsko restrukturiranje.

“Promena pravne forme je omogućila, pre svega, profesionalizaciju menadžmenta, ali i nadgledanje rada izvršnog odbora i generalnog direktora uz postavljanje nadzornog odbora, koji čine ljudi sa iskustvom iz inostranstva i iz zemlje. Krenuli smo u transformaciju preduzeća pre svega sa ciljem da ga osnažimo da ono bude efikasnije, produktivnije i profitabilnije. I dalje treba voditi računa o likvidnosti, kako bi se održalo na zadovoljavajućem nivou”, rekla je ministarka.

Ističe da EPS danas izmiruje na vreme svoje obaveze dobavljačima i da taj trend mora da se nastavi.

Đedović Handanović je rekla da je važno da se unapredi rad strateških sektora, poput IT-a koji će postati sve važniji za dalji razvoj elektroprivrede.

“Da preventivno budemo bolje pripremljeni i za hakerske napade, kao što smo imali nedavno slučaj, ali i da se cela digitalna infrastruktura poboljša. Eto, počeo je rad na planu restrukturiranja i očekujem prve rezultate već krajem januara, februara, pa da do maja završimo taj posao, koji onda mora da se nastavi u narednih 18 do 24 meseca i realizuje”, navela je ona.

Na pitanje da li EPS ostaje u državnom vlasništvu, poručuje:
“Apsolutno. Nikada nije ni bio nikakav drugačiji plan, niti intencija Vlade Srbije, niti državnog vrha. To nije uopšte bila tema o kojoj se razmatralo i, na žalost, bilo je dosta neistina iznošenih u javnost kako je krajnji cilj države da se zapravo EPS privatizuje. To uopšte, kažem, nije bila tema, niti jeste tema. Nam je cilj da osnažimo, ojačamo Elektroprivredu da može da bude efikasnija i profitabilnija, uspešnija, da bude pravi lider u regionu jer ima sve potencijale za to”.

Kada je reč o novom bloku B3 u Kostolcu kaže da bi trebalo da bude na mreži u martu ili aprilu, kao i da će se već od početka ove godine raditi probe, pošto moraju da se ispune svi bezbednosni uslovi.

Srbija je ranije izgradila gasovod od Bugarske do Mađarske na Balkanskom toku, kao i gasnu interkonekciju od Niša do bugarske granice, a Đedović Handanović na pitanje kada bi mogla da počne gradnja gasne interkonekcije do Severne Makedonije kaže da se već radi na projektnoj dokumentaciji, koja bi dobrim delom trebalo da se završi u 2024. i da počne gradnja u 2025. godine.

“Što se tiče gasne interkonekcije sa Rumunijom, nama vrlo malo treba i finansijskih sredstava pošto neće biti dug gasovod kroz našu zemlju. Taj projekat je više zahtevan za Rumuniju, gde treba da se napravi 70 kilometara”, rekla je ona i dodala da će se razgovarati sa Rumunima o realizaciji tog projekta.

Na pitanje kada će krenuti gas iz Azerbejdžana preko gasne interkonekcije sa Bugarskom, rekla je da su ugovori potpisani.

“Znači oni su već aktivni i mogu da budu realizovani u predviđenim količinama, a to je do 400 miliona metara kubnih godišnje. Naravno, nama i dalje ruski gas ostaje dominantan izvor snabdevanja, imamo fleksibilnost što se tiče snabdevanja ruskim gasom i za dodatne količine, tako da ćemo svakako upotpunjavati naše potrebe sa azerbejdžanskim gasom. Imamo sve preduslove ispunjene da od 1. januara definitivno možemo i da nabavljamo količine iz Azerbejdžana predviđene ugovorom”, navela je ona.

Ministarka ističe da smo dobili povoljan ugovor po naš zemlju kako bismo kao zemlja imali tu alternativu i dodala da će saradnja sa Azerbejdžanom biti dodatno unapređena.

Navela je da su zaživele aukcije za davanje podsticaja proizvođačima struje iz obnovljivih izvora energije koje su krenule prošle godine i istakla da smo sproveli najveće takve aukcije u regionu, i da ćemo dobiti devet novih zelenih elektrana odnosno novih milijardu evra ulaganja, što će pozitivno uticati na naš ekonomski rast.

“Svi ponuđači su dali izuzetno visoke finansijske garancije i možemo očekivati da će ti projekti biti realizovani, a cenu koju smo postigli je izuzetno povoljna i očekujemo da će u krajnosti naš energetski sistem prihodovati od tih projekata barem 20 miliona evra godišnje”, dodala je ona.

Đedović Handanović kaže da će neke od tih zelenih elektrana biti na mreži već krajem 2024, a neke u 2025. i 2026. godini.

Nakon tri povećanja cene struje i gasa u 2023. godini, ministarka kaže da se ove godine ne očekuju nova poskupljenja i da smo to potvrdili i kroz aranžman sa MMF-om, u poslednjem usaglašavanju i da su oni videli šta je sve urađeno od reformi u energetskom sektoru

“Mislim da je to dobra vest za građane. Ono što mislim da je za građane takođe bitno je da im mi pomažemo da izmire svoje račune kroz olakšice odnosno popuste koje EPS daje za racionalno korišćenje električne energije. Ti popusti idu i do 40 odsto, znači da skoro može da se prepolovi račun za struju ove grejne sezone ukoliko se uštedi u odnosno na prošlu ili pretprošlu godinu”, navela je ministarka.

Poručila je da će biti nastavljena pomoć najugroženijim građanima, svim primaocima socijalne pomoći i našim najstarijim građanima koji imaju najniže penzije

“Nastavićemo da dajemo olakšice za izmirenje računa i za struju i za grejanje, koje mogu da idu i do 50 i 60 odsto, tako da ćemo se truditi na sve moguće načine da što većem broju građana olakšamo da izmire svoje račune”, poručila je ministarka Đedović Handanović.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: