Kada temperatura naglo poraste, isto tako rastu i stope samoubistava, kriminala i nasilja. Na Twitteru se primećuje porast uvredljivih tvitova i onlajn agresije tokom toplotnih talasa, zajedno sa frazama koje istraživači povezuju sa anksioznošću i depresijom.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/

Ako se ovih dana osećate malo konfuzno u glavi, možda nije pogrešno kriviti toplotu.

Pre nekoliko leta, istraživači u Bostonu su proučavali mlade odrasle osobe koje su živele u studentskim sobama tokom toplotnog talasa. Neki su imali centralnu klimu i spavali su na prijatnih 21 stepen Celzijusa. Drugi su spavali u sobama bez klime, gde je temperatura bila oko 27 stepeni.

Svako jutro tokom gotovo dve nedelje, studenti su radili nekoliko testova na svojim mobilnim telefonima. Osobe koje su spavale u toplijim studentskim sobama su imale primetno lošije rezultate na testovima.

Testovi su uključivali matematički test koji zahteva jednostavno sabiranje i oduzimanje, i drugi test, Stroop test, koji meša boje i reči.

“Dakle, ako prikažem reč ‘crveno’ u boji plavo, učesnici moraju odgovoriti ‘plavo'”, kaže autor studije Jose Guillermo Cedeño Laurent, docent na Školi za javno zdravlje Univerziteta Rutgers, prenosi NPR.

Lako je da se zbunite ako vam je usporena pažnja ili vreme reakcije, kaže on, i to je tačno ono što toplota očigledno radi.

“Veličina efekta je bila zaista izražena”, kaže Cedeño Laurent. “Primetili smo smanjenje reda od 10% u njihovim vremenima reakcije i tačnosti.”

Deo ovog efekta može biti objašnjen prekinutim snom. Teško je dobro se naspavati ako niste navikli na toplotu, a nedostatak sna svakako može ometati vreme reakcije i koncentraciju. Ali postoji niz dokaza koji sugerišu da možda nešto u vezi same toplote ometa kogniciju.

Vrućina nas sprečava da ostanemo smireni

Slična studija objavljena 2021. godine takođe je dokumentovala pad u kognitivnim radnjama pri temperaturama od 26 stepeni Celzijusa.

Istraživači su otkrili da se sa porastom temperature smanjuje aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema, sistema koji pomaže da ostanemo smireni i opušteni. Takođe su nivoi zasićenosti kiseonikom u krvi bili niži pri povećanim temperaturama, što bi prema rečima istraživača moglo dovesti do smanjenja kognitivne izvedbe.

Druga istraživanja su pronašla efekat toplote na zaposlene u kancelarijama i na rezultate standardizovanih testova, kaže Caleb Dresser, lekar za hitne slučajeve koji takođe radi kao direktor centra za zdravstvenu zaštitu na Harvard Chan Centru za klimu, zdravlje i globalnu sredinu.

Produktivnost na radnom mestu najveća kad aje 22 stepena

Jedna od ovih studija je pokazala da je produktivnost na radnom mestu najviša kada je temperatura vazduha oko 22 stepena Celzijusa.

Dresser kaže da dokazi ukazuju da toplota može da nas utiče na ponekad neprimetan način. “Sve ove [studije] izgleda ukazuju na smanjenu sposobnost da se jasno, brzo i efikasno razmišlja kada je telo previše toplo”, kaže on.

Postoje i istraživanja koja ukazuju da toplota može da vas učini lošijim raspoloženjem ili razdražljivijim, delimično možda povećavajući nivo kortizola i indukujući stresni odgovor.

Naravno, možete se prilagoditi toploti nakon nekoliko dana izloženosti, i naše telo ima ugrađene mehanizme za hlađenje.

Ali s obzirom na sve češće ekstremne toplotne talase, sve je veći interes za bolje razumevanje mehanizama putem kojih toplota može pogoršati ili izazvati probleme raspoloženja i anksioznosti.

Poseta bolnicma za mentalno zdravlje veća u vreme vrućina

Dresser ukazuje na studiju objavljenu u časopisu JAMA Psychiatry 2022. godine koja je otkrila da posete hitnim slučajevima u bolnicama zbog mentalnih zdravstvenih stanja rastu tokom ekstremno vrućih dana.

“Verujem da ovo odgovara onome što bi vam puno lekara reklo ako su radili tokom vrućih uslova”, kaže Dresser. Mentalno zdravlje je uvek briga, “ali može postati veći problem tokom zaista vrućih uslova”, kaže on.

Bolje razumevanje svih ovih faktora moglo bi pomoći u formulisanju strategija za sprečavanje ili upravljanje izazovima. “Kako se učimo da živimo u svetu u usponu gde leta postaju sve vrelija, moramo biti posebno oprezni da prepoznamo kada su uslovi opasni i preduzmemo korake da ostanemo bezbedni”, kaže Dresser.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: