Kardiolog Tamara Urošević istakla je danas da je tokom vrelih letnjih dana neophodno da se ljudi sklanjaju sa sunca, izbegavaju odlazak napolje i obavljanje težih fizičkih aktivnosti u periodu od 10 do 17 časova, i dodala da populacija koja najteže podnosi vrućine jesu stariji bolesnici, pulmološki i hronični kardiovaskularni bolesnici i deca.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Pexels

“Rizici su veliki, kod kardiovaskularnih bolesnika prva stvar je pad pritiska. Ukoliko njima nije dovoljno regulisana terapija može biti veliki problem. Bitno je da odu kod svog kardiologa da se nauče kako tokom leta sami sebi da doziraju terapiju da bi što laganije prošli kroz ovaj period”, navela je ona za Tanjug.

Uroševićeva kaže da su simptomi sunčanice osećaj vreline, pojava nesvestice, vrtoglavice, ubrzan rad srca i oscilacije krvnog pritiska. Kako je objasnila, oni koji imaju visok krvni pritisak treba da podese terapiju da znaju tačno koji lek mogu da dodaju ukoliko dođe do skoka vrednosti krvnog pritiska, a oni koji imaju nizak krvni pritisak treba da konzumiraju slane rastvore, dosta tečnosti, vode i laganiju hranu.

Uroševićeva je za K1 televiziju rekla da je glavni razlika između sunčanice i toplotnog udara to što je sunčanica izglaganje glave sunčevim zracima i toploti, dok toplotni udar može nastati u bilo kojoj prostoriji koja je pod visokom temperaturom. Dodala je da iako su simptomi su slični, kod sunčanice se javlja pojačano znojenje, dok kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije, napomenuvši da oba slučaja mozak najviše trpi.

“Kod sunčanice, kojoj smo ovih dana najviše izloženi, dolazi do tahikardije, nesvestica, konvulzija i pojačanog znojenja, jer se organizam i dalje bori da opstane. Kod toplotnog udara prestaje termoregulacija, prestaje znojenje, temperatura tela se povećava, takođe dolazi do tahikardije. U oba slučaja neophodno je osobu prebaciti u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Veoma je bitno saznati da li je osoba hronični bolesnik”, objasnila je doktorka.

Uroševićeva je istakla da postoji opasnost kada se iz ekstremno tople prostorije uđe u hladnu prostoriju, jer mogu naglo da se skupe krvni sudovi što predstavlja veliku opasnost za hronične bolesnike koji imaju stentove, jer može dovesti do infarkta srca. Prema njenim rečima, u obrnutom smeru kada se izlazi iz hladne prostorije, može nastupiti kolaps jer se naglo proširuju krvni sudovi, pacijenti dobijaju nesvesticu i padaju.

“Ta razlika u temperaturi bi trebalo da bude oko 10 stepeni. Mora se blago prilagoditi. Kod mlađih ljudi to nije problem jer imaju elastične krvne sudove koji se lagano šire ili skupljaju pri takvim promenama. Kod starijih osoba je to opasno, jer su njihovi krvni sudovi kruti i teško se šire ili skupljaju. Zato im se savetuje da uopšte ne izlaze”, objasnila je doktorka.

Kada je reč o ljudima koji vežbaju, Uroševićeva je poručila da se savetuje izbegavanje suplementacije kako ne bi opteretili bubrege, srce i jetru koja sve to metabolizuje, kao i treniranje napolju u najtoplijem delu dana.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: