Podeli vest

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović izjavio je danas da je od početka godine do septembra samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Rados Ðurovic
TANJUG /MILOS MILIVOJEVIC

Ðurović je objasnio da azil ne može da se dobije zbog izbegavanja vojne obaveze, već zbog drugih razloga.

“Ako bi ljudi dolazili ovde i tražili azil zbog izbegavanja vojne obaveze, ne bi mogli da ga dobiju, jer je vojna obaveza utvrđena zakonom i to je obaveza svakog građanina. Izuzetno u situacijama kada bi ruski građani tvrdili da beže od političkog režima ili da ne žele da koriste oružje, jer je to protivno njihovim ubeđenjuima, u tim situacijama bi imali pravo da pristupe azilu i da ga i dobiju”, objasnio je Ðurović u izjavi Tanjugu.

On je dodao da će se tek videti da li će ruski građani pokušavati da traže azil ili će pokušavati da osnuju firme i tako ostanu u Srbiji i drugim zemljama dok traje rat.

Ðurović je kazao da je od početka godine do septembra 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil.

“Međutim, svedoci smo toga da u velikom broju građani Rusije dolaze ovde i ostaju očigledno po nekom drugom osnovu. Podsetiću da ruski građani mogu da ostanu kod nas do tri meseca bez vize i verovatno ljudi u tom periodu pokušavaju da pronađu način kako da ostanu u Srbiji, a da zaobiđu azilnu proceduru” , objasnio je on.

On je dodao da je bitno da se razluči nekoliko stvari kada govorimo o ljudima koji dolaze iz Rusije i naglasio da je traženje i dobijanje azila “vezano sa tim da li ljudi beže od progona opasnog po život, da li neko želi da ih liši života zbog pripadanja određenoj verskoj političkoj rasnoj ili nekoj drugoj društvenoj grupi”.

“Kada govorimo o zemljama Evropske unije i tamo ljudi iz Rusije intenzivno ulaze i odlaze, tako da je smo prošle sedmice više od 66.000 ljudi ušlo na teritoriju EU i to se donekle povezuje sa mobilizacijom u Rusiji koja je u toku”, rekao je Ðurović.

On je dodao da građani Rusije i u zemlje EU mogu da uđu na različite načine i da pristup azilu ni tamo nije ograničen ili uskraćen.

“To znači da bi oni i tamo mogli, ukoliko se osećaju progonjeni u Rusiji, da zatraže azil i uđu u redovnu azilnu proceduru. Tako da sa te strane i pored raznih izjava u javnosti, to nikako ne govori da ljudima treba da se uskrati pravo da pristupe azilu, već se govori o tome da li Rusima treba dati vize ili ne, što je druga stvar”, pojasnio je Ðurović. .

On je dodao da sistem azila nije zavisan od toga kako se ulazi u zemlju.

“Možete ući ilegalno ili legalno, to nije bitno kako ćete da se dokopate teritorije. Kada dođete na nečiju teritortiju onda imate pravo da tražite ažil i to pravo je osnovno ljudsko pravo”, kazao je on.

Komentarišući prilv migranata u Srbiju iz afričkih i azijskih zemlja, Ðurović je kazao da je primetno da dolaze izbegli ljudi čak i migranti iz zemalja kao što su Burundi i neke druge zemlje koje imaju relativno relaksiran vizni režim sa Srbijom.

“Međutim, da li oni idu dalje ka EU to je veliko pitanje i u kom broju. Primetan je jedan broj građana koji dolaze iz Burundija, ali isto imamo i ljude iz Indije koji ulaze u zemlju u većem broju,a upitno je gde oni prelaze dalje”, rekao je on.

Ðurović je dodao da prema onome što se za sada vidi najveći broj ljudi koji dolaze u Srbiju, stiže kopnenim putem.

“Prelaze od Turske balkanskom rutom, preko Grčke, Sevrene Makedonije i Bugarske do nas. Od početka godine do sada preko 70.000 ljudi je prema našim procenama, ušlo u zemlju i najveći broj je nastavio dalje. To su duple statistike u odnosu na prošlu godinu, što znači da imamo intenzivnu migraciju koja po svom intenzitetu jača nego u prethodnih pet godina”, rekao je Ðurović.

Dodao je da je “upitno koji su sve razlozi da migracije budu tako intenzivne u Srbiji” .

“I dalje, između ostalog, tu su jake krijumčarske mreže, jer je velika količina novca u opticaju i svi ti ljudi koji dođu ovde pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope i tamo traže utočista”, kazao je.

Kako je naveo, sa druge trane, to su i pokreti koji dolaze sa boljim vremenskim uslovima, nagomilavanjem ljudi na nekoj teritoriji…

“Podsetiću da je u Turskoj tri miliona izbeglica, u Grčkoj veliki broj ljudi koji su zaglavljeni i oni u naletima kreću dalje.To je vezano i sa graničnom kontrolom i njenom efikasnošću, jer jako je teško čuvati granicu pa je upitno koliko ljudi i na koji način mogu da prođu”, kazao je on.

Ðurović je kazao da u Srbiju dolaze ljudi iz Avganistana koji su izbegli posle dolaska talibana na vlast.

“Oni u većem broju dolaze u Tursku, a onda se ”prelivaju” dalje i to je nešto što neće prestati, a velika je verovatnoća da će da se intenzivira u narednm periodu”, zaključio je Ðurović.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: