Podeli vest

Evropski poslanici usvojili su danas u Strazburu rezoluciju o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se Srbija poziva da se hitno uskladi sa tom politikom EU.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

evropski parlament
Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias/FILE

U delu koji se tiče Srbije u rezoluciji, koja nije pravno obavezujuća i koja treba da posluži kao smernica evropskim institucijama, a sačinjena je na osnovu godišnjeg izveštaja za 2023. o sprovođenju ZSBP predsednika Odbora za spoljne poslove Dejvida Mekalistera, izražava se podrška normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i pozivaju obe strane da se angažuju u dijalogu kako bi se postigao “sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum”.

Uz pozdravljanje paketa proširenja EU za 2023. i Plana rasta za Zapadni Balkan koje je predstavila Evropska Komisija, poziva se Savet EU da pokaže “istinsku političku posvećenost perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana”.

Istovremeno se navodi da bi zemlje kandidate za članstvo trebalo procenjivati na osnovu njihovih zasluga “u ispunjavanju objektivnih kriterijuma za pristupanje”, što, napominje se, uključuje primenu reformi u vezi sa EU i usklađivanje politike sa ZSBP, kao što su stavovi i restriktivne mere usvojeni kao odgovor na rat Rusije u Ukrajini.

Dok se pozdravlja to što je većina zemalja Zapadnog Balkana usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Beograd se poziva da hitno učini isto, posebno, kako se navodi, “imajući u vidu da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja se još nije uskladila sa sankcijama usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine”.

Nastavak procesa pristupanja Srbije EU uslovljava se usklađivanjem sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvarivanjem, kako se navodi, “značajnog napretka u reformama vezanim za EU”.

Izražava se i podrška normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i razvoju dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU.

Beograd i Priština se pozivaju da se “angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa”, za koji se tvrdi da treba da bude “zasnovan na međusobnom priznavanju, u skladu sa međunarodnim pravom i bez daljeg odlaganja”.

Upozorava se da bi neuspeh u poboljšanju normalizacije odnosa negativno uticao na integraciju obe strane u EU.

Istovremeno se poziva EU da usvoji uravnotežen pristup u posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj u dijalogu i upozorava da bi neuspeh dijaloga imao posledice na ulogu EU kao kredibilnog spoljnopolitičkog igrača.

Izražava se i žaljenje zbog restriktivnih mera koje je Savet EU uveo Prištini i poziva na njihovo hitno ukidanje.

U rezoluciji se osuđuju napadi u Banjskoj u septembru 2023. godine i “druge provokacije” i pozivaju se sve strane da rade na deeskalaciji situacije i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akcije “koje bi mogle da dovedu do daljih tenzija”.

Navodi se da se pažljivo prate istrage koje su u toku i ponavlja da počinioci moraju da budu pozvani na odgovornost i suoče se sa pravdom.

Pozivaju se Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv srpske vlade ukoliko istrage otkriju da je, kako se navodi, “država Srbije bila direktno umešana” u napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu KiM u maju 2023. godine, ili, kako se navodi, “ako su srpske vlasti nespremne da u potpunosti sarađuju”.

Tokom sednice usvojeno je nekoliko amandmana o ZSBP EU, a kada je u pitanju Srbija, reč je o dva amandmana koje je podneo nemački poslanik Rajnhard Butikofer iz grupacije Zeleni-Evropski slobodarski savez.

U jednom od njih, koji se bavi izborima u Srbiji, Butikofer je izneo tvrdnju o “brojnim nepravilnostima koje su prijavili posmatrači”, i pozvao na brzu nezavisnu istragu o navodnim neregularnostima, a zatražio je od srpskih vlasti da postupe po preporukama međunarodne misije za posmatranje izbora.

Butikofer je podneo i usmeni amandman o uvođenju novog paragrafa u rezoluciju, u kojem se izražava zabrinutost zbog izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa Kinom i Tajvanom, i tvrdi da je ona u suprotnosti sa politikom EU.

U rezoluciji se tvrdi i da rat Rusije u UKrajini “destabilizuje i ugrožava bezbednost i stabilnost istočnog susedstva i zapadnog Balkana”, a time i same EU, i navodi da bi EU trebalo da da prioritet reformi svoje susedske politike i ubrza proces proširenja, paralelno sa institucionalnim reformama i reformama u vezi sa donošenjem odluka.

Ukazuje se i na strateški značaj Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu, kao i za bezbednost i stabilnost EU u celini i ponovo ističe potreba za većim evropskim prisustvom i vidljivošću u regionu.

Istovremeno se poziva na aktivniju komunikacijsku strategiju kako bi se promovisala uloga i prednosti proširenja na Zapadni Balkan i zemlje Istočnog partnerstva, kao i na promovisanje finansijske i tehničke pomoći EU.

Ponovo se potvrđuje da tempo procesa proširenja zavisi od kapaciteta zemalja da ispune kriterijume, kao i od posvećenosti političkih lidera na Zapadnom Balkanu i državama članicama EU, ali se izražava i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, porasta entnonacionalizma i poziva Evropska služba za spoljne poslove da prati situaciju kako bi se sprečile tenzije.

Evropski poslanici su ranije danas u Strazburu raspravljali o izveštaju Mekalistera i o izveštaju o jačanju evropske odbrane u nestabilnom geopolitičkom pejzažu, a Mekalister je tom prilikom rekao da želi da njegov izveštaj o ZSBP posluži kao
smernica za novi sastav Evropske komisije, predsednika Evropske komisije i novog visokog predstavnika EU.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: