Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše 189 mandata na izborima za Evropski parlament, pokazuju najnoviji preliminarni rezultati koji su objavljeni tokom noći u Briselu.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Tanjug/AP Photo/Virginia May

Ovi rezultati pokazuju da će EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostati najveće grupacije u EP, ali i da su desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP.

EPP je povećao broj mandata sa 176 na 189, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad i imaće 135 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.

Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni-Evropski slobodarski savez.

Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne partije širom EU, u novom sazivu EP imaće 83 poslanika, dok je ranije imala 102 poslanika, a Zeleni će imati 53 poslanika, dok su ranije imali 72 poslanika.

Koliko će Evropa zaista skrenuti udesno?

Preliminarni rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 72 poslanika, dok su ranije imali 69.

Levica će u novom sazivu imati 35 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 45, a ostali 50 poslanika. Građani EU u nedelju su na izborima za EP birali 720 novih poslanika EP, za 15 više nego 2019. godine. Konstitutivna sednica EP biće održana od 16. do 19. jula.

Nikola Denčić urednik spoljnopolitičke rubrike Radio Beograda kaže da je teško da ćemo videti nagli zaokret u desno iako taj proces već neko vreme traje.

“Ni jedna od tih stranaka ne definiše sebe kao krajnju desnicu, već sebe definiše kao suvereniste. Međutim treba imati u vidu da se ti stavovi menjaju kad se dođe na vlast, a to vidimo na primeru Đorđe Meloni”, kaže za Denčić RTS.

Da li će Evropa osvanuti promeniti stav prema ratu u Ukrajini

Mediji prenose da ovi izbori znače debakl pobornika rata uUkrajini.

Međutim Denčić kaže da se to odnosi na bolji rezultat desnice na izborima koje se makar deklarativno zalažu za obustavu evropske pomoći u Ukrajini, što bi moglo dovesti do kraja rata.

“Mislim da nije izvesno da će se od danas raditi na kraju rata u Ukrajini.Treba napomenuti da je Evropski parlament značajan kao prostor za debatu i kada je reč o izboru evropskih institucija, kao i kada je reč o usvajanja budžeta, ali se odluke donose na nivou Evropskog saveta. Dok tu ne dođe do radikalnih promena, a u ovom trenutku je teško da će do toga doći, mislim da podrška Ukrajini neće opasti”, zaključuje Denčić

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest