Da li je Evropa na putu da pobedi rak, to je bilo ključno pitanje 5. Foruma o raku koji je održan u Briselu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Pexels


Podaci na nivou EU pokazuju da posle karidovaskularnih bolesti, najviše ljudi umire od raka.

Najzastupljeniji je rak pluća, pokazuju evropski podaci, prema kojima godišnje od te bolesti umre ljudi koliko ima stanovnika jedna Slovenija, a oboli veličina jedne Vojvodine.

Politika EU protiv raka važnija je nego ikad, saglasni su učesnici konferencije koja je prethodila Forumu.

Uoči predstojećih evropskih izbora i revizije Evropskog plana za borbu protiv raka zakazanog za iduću godinu, vreme je da se razmotri napredak i zauzme novi pristup koji će dati još bolje rezultate, kažu učesnici.

“Bilo da je Evropa na tragu da pobedi rak ili ne, lečenje te bolesti je veliki izazov. To nije samo problem pojedinca – pacijenta nego i društva jer ćemo imati još više obolelih u budućnosti”, kaže Aleksander Rediger, iz farmaceutske kompanije MSD (Merck Sharp and Dohme).

Dodaje da ne može da kaže da smo pobedili rak i da još mnogo toga treba uraditi. “Međutim ono što jesmo videli u proteklim godinama je da treba da radimo na ranom otkrivanju. Iz perspektive farmaceutske industrije – posao nije završen. Završen je onda kada svi pacijenti prežive”, rekao je on.

Rediger objašnjava da je prvi korak ka tome da se pobedi rak – imati plan.
“Osim toga mora da postoji politička volja, ali i novac jer bez toga ne možete da pobedite tu opaku bolest”, istakao je Rediger.
Učesnisi konferencije, saglasni su u tome da borba protiv raka mora biti visoko na agendi svake države. Naglašavaju da je zahvaljujući genetskim testovima, rak moguće otkriti i pre nego što se pojave simptomi.

“To je sledeći korak – pitanje je kako da te testove učinimo dostupnim. Kada imate personalizovane testove, imate i personalizovanu terapiju, rak će u budućnosti biti sve više personalizovana bolest, koja je kod svakoga drugačija”, zaključuje Rediger.

Podaci pokazuju da je najčešći oblik kancera kod žena – rak dojke.

Učesnici konferencije ističu da je napredovala terapija za lečenje tog oblika raka, čime je omogućen kvalitetniji i duži život obolelima.
“Dobra vest je da su klinička istraživanja pokazala da postoji snažna povezanost između toga šta jedete, da li se krećete i kako živite i dišete i toga da li ćete dobiti rak. 35-40% kancera je moguće sprečiti promenom životnih navika. Moramo da postanemo svesni toga kako da smanjimo faktore rizika od oboljevanja”, kaže Marsia Zambon, iz organizacije Evropa Dona.

Dodaje da se mamografija u EU ranije preporučivala od 50. godine, a sada je ta granica pomerena na 45 godina.
“Rak je vrlo komplikovana i kompleksna bolest. Najveći problem je što se ćelije raka menjaju. Vi targetirate jednu ali se pojavi neka druga mutacija. To je najveće ograničenje, a opet kada se osvrnemo, vidimo i da je COVID bio prioritet za ceo svet, a rak nije i u nekim slučajevima je čak i biznis”, zaključuje Zambon.

O uticaju COVID-a govorio je i Tomas Hofmarker – zdravstveni ekonomista.
“Da ste me pre godinu dana pitali da li je Evropa na putu da pobedi rak, rekao bih da sam malo zabrinut ali mislim da je kovid svu pažnju sveta skrenuo sa drugih zdravstvenih problema, uključujući i rak. Ali sada mislim da se vraćamo na put da pobedimo rak”, kaže Hofmarker.

Dodaje da Vlade ponovo mogu da se fokusiraju na druge zdravstvene probleme, kao i da je rak visoko na agendi država.
“To je delimično i zbog Evropskog plana za to kako pobediti rak i spasiti živote. To je nateralo države članice da se pokrenu i pređu u akciju. Posebno tokom prošle godine videli smo da su mnoge zemlje usvojile nacionalni plan za borbu protiv raka. Sledeći korak je da se plan inplementira. Tu je takođe o HPV vakcina koju su mnoge zemlje uvele za devojčice i dečake”, navodi Hofmarker.
Za pacijente je osim lekara i farmaceuta, značajno i to da budu zdravstveno pismeni, kaže Kristin Srensen, iz međunarodne organizacije za zdravstvenu pismenost.

“Mi radimo na tome da učinimo zdravstveni sistem pristupačan svima. Treba da ulažemo u zdrvstvenu pismenost na strateškom nivou. To je politička odluka da preuzmemo odgovornost, što su zemlje EU uradile usvajanjem Plana. Došlo je i do promene toga kako koristimo internet i društvene mreže. Do pre nekoliko godina smo pitali doktor Gugla na šta ukazuju neki simptomi. Ono što se promenilo je da pre nego što proverimo šta je to, sada želimo da vidimo kako da se izborimo sa tim. Ipak, to što piše na internetu nije uvek tačno i zato je zdravstvena pismenost posebno važna i zahteva sistemsko ulaganje”, kaže Hofmarker.

Evropska komisija je 2014. godine usvojila Plan za borbu protiv raka. Sledeće godine planirana je njegova revizija i usvajanje novih zaključaka u borbi protiv te opake bolesti.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

RIVELKOM-reklama

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ:

Podelite vest