Gotovo 36 miliona ljudi u evropskoj regiji je, od početka pandemije COVID-19 po podacima evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije možda je razvilo dugoročne zdravstvene posledice nakon zaraze koronavirusom.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Agencije/Bilten

Korona virus ostavlja posledice na mozak
Foto: Shutterstock


To znači da je takve posledice u zadnje tri godine osetilo ili ih još uvek ima otprilike svaki trideseti Evropljanin, rekao je regionalni direktor WHO-a za Evropu, Hans Kluge na konferenciji održanoj u utorak u Kopenhagenu.

Istakao je da treba učiniti još puno više kako bismo bolje razumeli takozvani dugi COVID.

“Dugi COVID ostaje i dalje složeno zdravstveno stanje o kome još uvek znamo vrlo malo”, kazao je Kluge, dodavši da se bez razvoja sveobuhvatne dijagnostike i oblika lečenja društvo nikada neće istinski oporaviti od pandemije.

WHO u evropskoj regiji obuhvata ukupno 53 zemlje. Osim članica EU-a obuhvata i zemlje istočno od Evropske unije, sve do središnje Azije.

Moguća rešenja za borbu sa simptomima produženog kovda

Dok stručnjaci raspravljaju o složenosti stanja, dokazi pokazuju da simptomi kao što su umor, gubitak pamćenja, “magla u mozgu”, bol u zglobovima i nedostatak daha mogu trajati još mesecima, čineći svakodnevni život daleko od lakih.

Jedan od načina na koji virus može da utiče na telo je izazivanje inflamatornog odgovora, koji može da ošteti brojne organe, uključujući pluća i mozak, piše Sunday Morning Herald.

Frustrirajuće, proces oporavka može biti dugotrajan, a naučnici tek treba da otkriju mnogo o dugoročnim zdravstvenim ishodima.

Iako su efikasni tretmani trenutno ograničeni, postoji niz dijetetskih strategija koje podržavaju prirodnu imunološku funkciju i smanjuju produžene simptome.

Smernice njujorške bolnice za specijalnu hirurgiju za rehabilitaciju COVID-a sugerišu da je onima sa simptomima dugoročnog kovida potrebna posebna ishrana koja daje snagu i pravi odbrambeni zid koji pomaže da se povrati zdravlje i da se ljudi vrate svakodnevnim aktivnostima bez teskobe.

Na osnovu studije preporučuje se da osobe sa post kovid simptomima konzumiraju 35-47 kalorija po kilogramu telesne težine, ili u proseku 2000-2500 kalorija dnevno.

U smislu hrane, ovo se prevodi u četiri do pet malih obroka svakog dana, posebno za one koji su pretrpeli tešku infekciju tokom dužeg perioda, i/ili koji su iskusili gubitak težine i gubitak mišića.

Za žene koje namju višak kilograma, ili one koje pokušavaju da smršaju, redovni unos može biti čak 1200 kalorija dnevno

Fokusirajte se na proteine

Proteini kao hranljiva materija postaju sve važniji kako se krećemo kroz naše 40-te i 50-te godine kako bismo pomogli u očuvanju mišićne mase i optimizovali metabolizam, ali je takođe od suštinskog značaja za podršku imunološkoj funkciji i kao takav je ključni deo jednačine oporavka ishranom.

Odrasli treba da konzumiraju najmanje 1 gram proteina po kilogramu telesne težine za opšte zdravlje.

Smernice Bolnice za specijalnu hirurgiju predlažu da se teži da se unese 20-30 grama proteina po obroku i najmanje 10-20 grama po užini, što znači da biste u svakom obroku trebalo da ubacite hranu bogatu proteinima.
Na primer, tunjevina ili jaje na krekerima, jogurt i voće, ili voće i orasi zajedno.

Unosite dovoljno Omega 3 masnih kiselina

U nedavnom radu o prehrambenim preporukama za oporavak nakon COVID-a objavljenom u časopisu Nutrients, predloženo je da se konzumira čak 1,5 do 3 grama dugolančanih omega-3 masnih kiselina, što je jednako porciji masne ribe, kao što su losos ili sardine i to svakog dana.

Ako niste ljubitelj ribe, probajte biljne izvore kao što su hleb od soje i lanenog semena, orasi i semenke bundeve. Imajte na umu, međutim, da biljni oblici omega-3 nemaju isti stepen antiinflamatorne koristi kao izvori omega-3 na bazi ribe.

Iznenađujuće ali istinito, imunitet u mnogome zavisi od varenja

Može biti iznenađenje kada čujemo da veliki deo naše ukupne imunološke funkcije kontroliše zdravlje našeg digestivnog sistema.

Međutim, suštna nije da unosite probiotike svakog dana.

Umesto toga, na zdravlje varenja utiče naš dnevni unos dijetalnih vlakana i biljne hrane, kao i imunomodulirajuće dobrih bakterija koje cvetaju na prebioticima i mogu se naći u fermentisanoj hrani.

To onkretno znači da morate da jedete više integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova, i trebalo bi da težite da unesete najmanje 30 različitih vrsta ove hrane svake nedelje.

Jednostavnije rečeno unosite hleb i hranu na bazi žitarica, jedete više povrća i uključite hranu bogatu probioticima kao što su kefir, miso ili jogurt barem jednom dnevno.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest