Moglo bi se pomisliti da ljudi sa hipohondrijom žive duže. Na kraju krajeva, oni brinu o svom zdravlju. Ali da li je to baš tako, otkriva švedska studija.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs/20ch

Foto:Pixabay

Hipohondri uvek paze na svoje telo i skloni su da bezopasne simptome tumače kao znake ozbiljne bolesti . Malo nadutosti brzo se pretvara u upalu slepog creva, a bolni mišići na nozi postaju tromboza. Ovo može biti zastrašujuće – i očigledno dovesti do toga da oni žive kraće od ljudi koji su manje zabrinuti za svoje zdravlje

Do ovog zaključka su došli istraživači iz Švedske. NJihova studija je otkrila da ljudi sa hipohondrijskim poremećajem umiru u proseku pet godina ranije od onih koji žive opuštenijim životom.

Hipohondrijski poremećaj?

Hipohondrijski poremećaj je psihosomatska bolest koju karakteriše neosnovani strah od fizičke bolesti, povećanu introspekciju i precenjenost telesnih percepcija. Termin hipohondrija se koristio do 2023. godine.

Opšti strah od bolesti može se javiti i kod mentalno zdravih ljudi . Dok su ovi svakodnevni hipohondri umireni kada lekar razjasni određene simptome i ne dijagnostikuje određenu bolest, ljudima sa hipohondrijskim poremećajem je teško da žive sa neizvesnošću da se ne može uvek pronaći jasan uzrok za svaki fizički simptom, piše magazin 20ch.

Šta su švedski istraživači pokušali da shvate

Tim predvođen Davidom Mataik-Colsom sa Instituta Karolinska u Stokholmu i Univerziteta Lund uporedio je podatke o zdravlju i smrti 4.129 pacijenata kojima je dijagnostikovan hipohondrijski poremećaj sa 41.290 osoba bez hipohondrijskog poremećaja. Istraživači su se pobrinuli da ljudi budu uporedivih godina i sličnih životnih uslova. Podaci su obuhvatali period od 24 godine.

Evo šta su istraživači zaključili

U posmatranom periodu umrlo je ukupno 2029 osoba. Kod 268 osoba je dijagnostikovan hipohondrijski poremećaj. Preostala 1761 osoba pripadala je kontrolnoj grupi. Procena je pokazala da su hipohondri umirali u proseku u 70. godini, dok su oni bez hipohondrijskog poremećaja umirali tek u 75. godini.

To je ono što je ubijalo hipohondre

Istraživači su posmatrali i prirodne i neprirodne uzroke smrti kod hipohondara. Posebno je povećan rizik od umiranja od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti. Međutim, rizik od umiranja od raka bio je sličan onom kod ljudi u kontrolnoj grupi. Pored toga, u studiji, rizik od samoubistva za osobe sa dijagnozom bio je četiri puta veći nego za nehipohondrije.

Ovako istraživači objašnjavaju rezultat

Tim Mataik-Colsa nije istražio zašto hipohondriji češće pate od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti. Ali istraživači sumnjaju da su pogođeni često pod stresom zbog svojih briga. Dugoročno, povećani stres može narušiti imuni sistem i izazvati hroničnu upalu. Stalna briga bi ih takođe mogla navesti da konzumiraju alkohol ili nikotin, što predstavlja dodatne rizike za kardiovaskularni sistem.
Još 2016. godine, norveška studija je pokazala da hipohondriji imaju 70 odsto veći rizik od srčanih oboljenja.

Izražen strah od bolesti takođe može dovesti do toga da češće odlaze kod lekara i da postanu još više zaokupljeni bolestima ili da iz straha od dijagnoze potpuno izbegavaju posete lekaru. Neki se čak i potpuno uklone iz medicinskog sistema, što može dovesti do toga da se ozbiljne bolesti dijagnostikuju kasno ili da se uopšte ne dijagnostikuju.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: