Podeli vest

Institut “Mihajlo Pupin” je nosilac patenta za tri prečišćivača vazduha, čiji su akornimi KOSAVA, ePoP i eVIHOR, a idejni tvorac ovih individalnih rešenja za zaštitu životne sredine i rukovodilac Centra za robotiku u “Pupinu” Aleksandar Rodić kaže da bi ti uređaji, ako se omasovi njihova upotreba, mogli da doprinesu smanjenju zagađenja, kao i da je Beogradu potrebno između 3.000 i 5.000 takvih postrojenja.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Tanjug video

Naučni savetnik i profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Rodić rekao je za Tanjug da je do ideje došlo usled hroničnog aerozagađenja u urbanim sredinama, koje je prisutno od novembra do kraja marta.

Uređaji su nastali u okviru projekta “Pametni sistem za čistiji vazduh” koji sprovodi Institut “Mihajlo Pupin” uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru inicijative “EU za zelenu agendu u Srbiji”.

Inicijativu sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj u saradnji sa EU, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

“Imamo ekstremno aerozagađenje usled klimatskih promena i velikog broja individualnih ložišta. Pravo rešenje bi bilo sistemsko rešenje, koje podrazumeva da se u potpunosti izbace individualna ložišta na fosilna goriva, kojih u Beogradu ima oko 300.000, zatim da se u najvećoj meri vozila na fosilna goriva zamene električnim ili hibridnim, kao i da se reše problemi u energetskom sektoru, pre svega mislim na termoelektrane koje koriste ugalj”, rekao je Rodić.

Kako je naveo, sistemska rešenja zahtevaju dosta novca i vremena, te su individualna rešenja idealna za podizanje društvene svesti i rešavanje problema aerozagađenja u znatnoj meri.

“Ako se ovi prečišćivači vazduha omasove, a ovde u Beogradu, po mom proračunu je potrebno 3.000 do 5.000 ovakvih postrojenja, koja bi desetostruko manje koštala nego sistemska rešenja, mogli bi da doprinesu smanjenu zagađenja na onim mestima gde se najviše ljudi dnevno okuplja, a to su recimo autobuska stajališta, ulazi u šoping centre, ulazi u bolnice, klinike, školske, predškolske ustanove. Pravo mesto za postavljanje ovih uređaja su mesta gde je velika cirkulacija ljudi”, kazao je Rodić, čiji uređaji su za sada našli mesto kod tržnog centra “Ušće”.

“Ovi uređaji štite građane u krugu od 25 metara i to su takozvane zaštićene zone. Ako bismo ih omasovili u našim gradovima, već posle prve ili druge godine imali bismo značajno manje posledica po zdravlje, pre svega, za najranjivije kategorije odnosno decu, trudnice i stare”, istakao je Rodić.

Dva uređaja pod nazivom “KOSAVA” (komunalni sanitar vazduha) nalaze se ispred tržnog centra “Ušće”, a ime simbolično asocira na košavu s obzirom da su voda i vetar najbolji prirodni prečiščivači atmosfere.

Jedan takav uređaj ima kapacitet prečišćavanja od 3.500 kubnih metara na sat.

“Uređaj u sebi ima snažan aspirator, odnosno ventilator koji usisava spoljašnji vazduh sa suspendovanim PM česticama, prašinom, čađi, polenom i gasovima. Vazdušna struja ide kroz vodeni filter, gde se oslobađa od tih PM čestica i prečišćen vazduh se vraća nazad u atmosferu, a te toksične čestice ostaju u rezervoaru sa vodom, koji se nakon par dana ispušta u kanalizaciju”, objasnio je Rodić.

Na pitanje koliko vremena je prošlo od ideje do realizacije, Rodić je naveo za Tanjug da je projekat pokrenut 2023. godine, odnosno da je bilo potrebno između devet meseci i godinu dana.

“Sistem je energetski neutralan što znači da energiju, koju prečistači koriste za svoj rad, mi proizvodimo iz alternativne energije. To nisu fotonaponski paneli, već je u pitanju kinetička energija saobraćaja, odnosno energija vozila u pokretu. Mi smo u podzemnoj garaži tržnog centra ‘Ušće’ postavili takozvane električne podne prelaznice. To je uređaj koji podseća na one valjke na tehničkom pregledu vozila, ali ti valjci su spregnuti sa elektrogeneratorom i odgovarajućom elektronikom koja standardizuje strujni signal koji se onda može koristiti za signalizaciju, ventilaciju i tako dalje”, kazao je Rodić.

Električne podne prelaznice (ePoP) energiju vozila konvertuju u električni napon koristeći frikcione efekte na gumenim pneumaticima drumskog vozila, a pogodne su za mesta gde se vozila sporije kreću ili se moraju zaustaviti.

Ovi uređaji su efektivni ukoliko je dnevni promet vozila veliki, što podrazumeva saobraćaj više hiljada automobila, tako da se na uređaju koristi kumulativni efekat skupljanja energije.

Kada su u pitanju troškovi održavanja uređaja, Rodić kaže da su oni minimalni, jer ne koriste HEPA filtere, a sam sistem je automatizovan.

“Sistem je potpuno automatizovan, povezali smo ga sa spoljašnjim senzorom aerozagađenja. Kada zagađenje u atmosferi poraste iznad kritične granice, mikroprocesor prima taj signal i uključuje ventilatore koji kreću sa uvođenjem vazduha i prečišćavanjem. Onog trenutka kada se prečisti atmosfera, u tom trenutku se ona automatski isključuje. Senzori nivoa vode takođe postoje u uređaju, tako da ako dođe do isparenja vode uređaj ga sam dopunjava, uključuje se i isključuje. Što se tiče održavanja, ono je zaista minimalno, recimo jednom u sedam dana je potrebno prekontrolisati da li je rad regularan”, istakao je Rodić.

Na pitanje da li će uređaji svoje mesto naći na drugim lokacijama u Beogradu ili u drugim gradovima naše zemlje, Rodić kaže da nema odgovor, ali tvrdi da uređaji imaju smisla samo uz masovnu upotrebu.

“Mi smo svesni toga da samo sistemska rešenja mogu rešiti kompletno problem zagađenja, ali ovo su rešenja koja daju ad hoc rezultate”, naglasio je sagovornik Tanjuga.

Ulična radijalna turbina (eVIHOR) nalazi se između kula i TC “Ušće” i konvertuje energiju vazdušnog strujanja, u urbanom prostoru, u električnu energiju.

Uređaj se postavlja vertikalno, ima lopatice optimizovanog aero-dinamičnog profila i poseduje baterije u koje se skladišti višak proizvedene električne energije.

Suština primene ovog uređaja je da se promenljiva količina energije akumulira neprekidno u toku 24 sata koristeći inercijalne efekte diska-zamajca i lopatica turbinskog kola, a pogodan je za mesta gde postoji velika cirkulacija vazduha koji su prouzrokovani udarnim talasima vozila u pokretu.

Prvobitna ideja je bila da se uređaj postavi na delu autoputa od Surčina do Sava centra, jer tu dnevno prođe do 100.000 vozila u sezoni, a prilikom prolaska svako vozilo bi napravilo vazdušni udar i dodalo pomalo energije.

Do realizacije nije došlo, jer je neophodno odobrenje Agencije za bezbednost saobraćaja do kojeg Insitutut, kako kaže, još nije došao.

Institut “Mihajlo Pupin” i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukutre nedavno su potpisali sporazum o saradnji, a Rodić navodi da je taj krovni ugovor bitan jer Institut ima ekspertizu u više oblasti, od energetike, automatike, regulacije saobraćaja, računarskih sistema do opremanja aerodroma.

“U ministarstvu su prepoznali da je Institut zaista jedan nacionalni dragulj koji može biti veoma koristan”, kazao je Rodić.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uložio je 50.000 dolara u opremu i usluge prilikom izrade uređaja, a razvoj projekta finansirao je Institut “Mihajlo Pupin” sopstvenim sredstvima.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: