Evo u čemu je bitna razlika

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Foto:Pixabay

Kad zamislite pametnog čoveka, inteligentna osoba u vašoj glavi verovatno ima dve diplome, policu sa 300 knjiga, tri strana jezika i rečnik koji ućutka celo društvo za stolom. Taj portret je pogrešan, i to toliko da nepravedno sudimo ljudima oko sebe.

Neko može da proputuje 40 zemalja, završi doktorat i citira Andrića napamet, a da i dalje bude neinteligentan. Drugi nije maknuo dalje od svog grada, nikad nije sedeo u amfiteatru, a pametniji je od pola fakulteta.

Razlika se krije u dve stvari koje stalno brkamo sa školom i lepim govorom.

Znanje iz knjiga nije isto što i prava inteligencija

Prva stvar je sposobnost da od poznatog znanja napravite nešto novo. Obrazovanje živi od starog sadržaja: lekcija, formula, datuma iz istorije. Inteligencija stvara novo, ona isto to staro znanje vidi kao da ga gleda prvi put i nalazi mu primenu koju niko nije video.

Bubanje za ispit u junu i rešavanje problema u novembru nisu ista veština. Student koji zna 200 definicija može da se izgubi čim mu majstor objasni zašto curi bojler. Baka bez srednje škole za pet minuta smisli kako da od ostataka nedeljnog ručka napravi večeru za šestoro.

Inteligentna osoba zna da sasluša druge

Druga stvar je sposobnost da razumete druge. Ovo zvuči mekano, ali nije. Istraživanje objavljeno u časopisu „Science“ pokazalo je da kolektivna inteligencija grupe zavisi od socijalne osetljivosti članova, a mnogo manje od prosečnog ili najvišeg IQ-a u timu. Grupe u kojima su ljudi umeli da pročitaju tuđe emocije rešavale su zadatke uspešnije.

Najveći problem nije manjak znanja, problem je manjak slušanja. Pametan čovek ne mora da ima poslednju reč. On primeti da kolega ćuti ceo sastanak i pita ga posle, uz kafu, šta zapravo misli.

Lep govor ne znači da je neko zaista pametan

Lepo govorenje lako zamenimo za pamet. Čovek koji ubacuje strane izraze i drži monolog od 15 minuta deluje obrazovano. Ali ako pri tom ne čuje da sagovornik pokušava treći put da ubaci rečenicu, to je obrazovanje bez razumevanja.

Isticanje sebe u prvi plan je znak nesigurnosti, ne pameti. Prava inteligencija se ne reklamira. Ona pomogne komšiji da unese ormar na četvrti sprat i ne čeka da joj neko kaže hvala.

Sitnice po kojima se prepoznaje pametna osoba

Pametnu osobu ne prepoznajete po tituli na vizitkarti, nego po ponašanju u običnim danima:

  • ume da ispriča priču koja se desila njoj ili nekom bliskom, tako da je slušate bez gledanja u telefon
  • ceni dobru knjigu ili pesmu, a ne meri vas po tome šta vi čitate
  • vodi uredan život, bez haosa koji drugi moraju da raščišćavaju
  • zna da tuguje sa vama na sahrani i da se iskreno raduje vašem unapređenju

Ta poslednja stavka je možda najređa. Radovati se tuđem uspehu bez trunke zavisti traži više pameti od bilo kog prijemnog ispita.

Na kraju, tolerantan odnos prema svetu i ljudima govori više od proseka 9,80. Inteligencija je sposobnost da sagledate stvari iz više uglova, a razumevanje drugih je njen najsigurniji dokaz.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest