Podeli vest

Švajcarski nutricionista Andreas Michalsen u velikom intervjuu o zdravoj ihrani, razbija zablude i preporučuje- jedite “30 boja” nedeljno i objašnjava kako da to lako postignemo

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto: Pexels

Andreas Michalsen u svojo knjizi pišete da u supermarketima postoji 15.000 različitih namirnica. Ono što je večita dilena je- šta izabrati?

“Pre svega, preporučujem da izbacite namirnice koje su industrijski proizvedene i visoko obrađene. Ljudi koji žive u takozvanim plavim zonama , gde stanovnici posebno stare i ostaju zdravi, znaju da jedu prirodne proizvode koje sami pripremaju. Međutim, prerađuju se i hleb i jogurt. Morate naučiti da to razlikujete. Moje pravilo je da izbegavam visoko prerađenu hranu sa više od osam sastojaka na listi sastojaka“, kaže Michalsen.

Šta je sa mesom?

“Meso ili životinjski proizvodi uopšte ne igraju glavnu ulogu u tradicionalnoj ishrani. Mediteranska dijeta ili tradicionalna azijska dijeta su biljne. Međutim, ishrana ne mora da bude veganska, dovoljno je malo mesa. Naučno je dokazano da takve dijete pomažu u prevenciji hroničnih bolesti”, kaže nutricionista i dodaje da je kod mesa reč o količini.

Šta tačno znači „na biljnoj bazi“?

Michalsen kaže da bi trebalo da se zastimo raznolikom hranom biljnog porekla.

“Ako ne želite da se potpuno odreknete mesa, možete ga jesti povremeno, po principu nedeljnog pečenja. Biljna ishrana treba da bude zdrava. Pomfrit sa kečapom je takođe biljnog porekla, ali nije dobar. Ciljajte da jedete 30 različitih vrsta biljaka nedeljno. Ovo nije tako teško. Ovo uključuje obilje povrća, mahunarki, orašastih plodova, raznih salata i začinskog bilja. Sve treba da bude što šarenije, kao duga. Biljne boje se sastoje od različitih polifenola koji mogu sprečiti bolesti. Osim toga, polifenoli su najbolja hrana za crevne mikrobe. Biljna hrana takođe uključuje pirinač, krompir i sve proizvode od celog zrna, od hleba do testenina“, kaže Michalsen.

Crevna flora je zaista važna

Nutricionista opisuje i koliko je važna crevna flora iako je koš uvek nije mnogo poznato o interakciji bakterija, gljivica i protozoa u našim crevima.

“Mikrobiom je zbunjujući i impresivan. Svi stanovnici u crevima zajedno čine dva kilograma težine, a broj mikroorganizama je neverovatno veliki. U prošlosti je bilo nemoguće odrediti raznolikost mikroba iz uzoraka stolice pacijenata u laboratoriji. Ali dijagnostičke procedure su napravile revoluciju. Danas možemo koristiti genetske analize za određivanje mikroorganizama. Postoje i opcije za procenu velikih količina podataka. Nakon pregleda podataka o 50.000 pacijenata, renomirana istraživačka grupa sa King’s Collegea u Londonu definisala je 50 vrsta bakterija koje su dobre za nas i 50 koje su loše za nas. Dobri mikrobi pomažu u korišćenju hrane i obezbeđuju masne kiseline, vitamine ili aminokiseline.

fleksitarijanska dijeta
Foto: Shutterstocka

Bizaran slučaj pokazuje kako bakterije mogu uticati na nas

Na pitanje o lošim bakterijama Michalsen daje neobičan primer iz prakse

“Neki proizvode štetne supstance, kao što su aromatična jedinjenja krezol i fenol. Sećam se jednog veoma retkog slučaja. U našu kliniku je primljen pacijent sa zabrinjavajućim vrednostima jetre i masnom jetrom, što ukazuje na prekomernu konzumaciju alkohola. To je potvrđeno nalazom krvi sa 1,6 promila. Čovek nije pio, ali određeni kvasci i bakterije su proizvodile alkohol u njegovim crevima. Ovaj fenomen se naziva “sindrom kućnog pivara”. Režim posta i probiotičke bakterije su pomogli pacijentu”, ističe Michalsen za magazin “Tagesanzeiger”.

Koja je „superhrana“ dobra za nas?

Nutricionista kaže da superhrana uključuje mahunarke kao što su pasulj, sočivo i integralne žitarice ili orasi.

“Generalno, treba obratiti pažnju na vlakna, dijetalna vlakna koja se nalaze samo u biljnoj hrani, odnosno u svom voću i povrću. Nekada se smatralo da nisu toliko važne – samo vlakna – jer ne sadrže masti, proteine ili šećer. Ali s jedne strane vlakna su dobra za varenje, as druge strane obezbeđuju hranu za mikrobiom”.

Šta je sa proteinima koji su trenutno veoma popularni?

Michalsen razjašnjava i ovo večno pitanje

“Ono što je zanimljivo jeste da u svom telu možemo da skladištimo neograničeno masnoće i malu količinu ugljenih hidrata. Ali mi nemamo depoa za proteine. Zato moramo da nastavimo da ih ponovo snimamo. Eksperimenti sa volonterima su pokazali da su proteini ti koji signaliziraju telu da je sito. Dakle, ako naša ishrana sadrži previše ugljenih hidrata i premalo proteina, unosimo previše kalorija, što dovodi do gojaznosti. Ipak, dovoljno je jesti uravnoteženu ishranu. Većini ljudi srednjeg života nije potrebna dodatna porcija proteina, već 0,8 grama po kilogramu telesne težine dnevno. Za odrasle koji imaju 60 do 80 kilograma, to bi bilo oko 50 do 60 grama. Ljudi koji stalno konzumiraju previše proteina imaju veću verovatnoću da razviju hronične bolesti i njihove ćelije brže stare. Izuzetak su sportisti koji se takmiče i osobe starije od 65 godina treba im 1 gram proteina po kilogramu telesne težine”.

Ugljeni hidrati trenutno imaju lošu reputaciju, ali…

O lošoj reputaciji ugljenih hidrata Michalsen kaže da je ovo “poluzabluda”

“Mora se razlikovati jedna stvar.Ugljeni hidrati se nalaze i u proizvodima od celog zrna, gde su zdravi. Ali zapravo bi trebalo da izbegavamo šećer. Sveobuhvatna studija je pokazala da prekomerna konzumacija šećera – više od 25 grama dnevno – može promovisati više od 45 bolesti, kao što su dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. U proseku, ljudi u Evropi konzumiraju oko 100 grama šećera svakog dana (preko 22 kocke šećera). Nezdravi su i neki zaslađivači koji se nude kao alternative, kao što je agavin sirup, jer uglavnom sadrži fruktozu, koja se u jetri brzo pretvara u mast. Jedini slatkiši sa dokazanim zdravstvenim prednostima su crna čokolada – ali ne više od 40 grama dnevno – i med”.

Foto: Pixabay

Masna hrana je bila u fokusu kritika, ali…

Michalsen razbija i ovu zabludu.

“Morate znati da postoje i zdrave masti. Istraživači se slažu da su masti sa pretežno zasićenim masnim kiselinama, poput onih koje se nalaze u mesu, proizvodima od kobasica, puteru ili siru, štetne iznad određene količine. Oni mogu povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara, nekih vrsta raka, dijabetesa tipa 2 ili visokog krvnog pritiska. Ali postoje i zdrave, biljne masti koje sadrže više nezasićenih masnih kiselina. Avokado sa seckanim paradajzom i lukom i puno voćnog maslinovog ulja sa orasima je zapravo formula za ishranu zdravim mastima”

Da mršavljenje pomaže da živimo dug život?

Odgovor nutricioniste je “da”.

“Prevelika težina povećava rizik od brojnih hroničnih bolesti, koje potom skraćuju životni vek. Međutim, održavanje normalne težine je teško, posebno u vremenima izobilja. Evo nekoliko brojki: 4.000 kilokalorija hrane se proizvede po osobi dnevno u SAD i Evropi. Ali treba nam samo 2000 do 2500. Mera stvari je ključ, a čini se da nas sve oko nas navodi da izađemo iz tih okvira”.

Zašto je to tako, na svakome je da donese sud.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

SAUTEMTON U PREMIJER LIGI !

Fudbaleri Sautemptona posle samo jedne sezone vratili su se u Premijer ligu Engleske, pošto su danas u finalu baraža “Čempionšipa”…