Sudbina najmanje osam Faberžeovih jaja još uvek je misterija, a poslednje u nizu je pronađeno na buvljaku

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

FABERŽEOVA JAJA
Foto: Pixabay ilustracija

Neverovatna priča o nastanku Faberžeovih jaja više od sto pedeset godina fascinira svet.

Ekstravagantna tradicija kraljevskih uskršnjih jaja Romanovih počela je sa carem Aleksandrom III 1885. godine. Aleksandar je tada bio u petoj godini svoje vladavine i prvo jaje je naručio za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu od zlatara Karla Faberžea.

Nepotvrđena priča kaže se da je ona caru jednom ispričala da je u detinjstvu bila fascinirana jajetom svoje tetke Vilhelmine od Danske koje se otvaralo poput babuški što je cara inspirisalo da joj priredi iznenađenje koje će je podsećati na detinjstvo.

Za tu priliku anagažovao je juvelira Petra Karla Faberžea koji je napravio jaje koje poseduje belu emajliranu „ljusku“ koja u sebi krije sjajno svetlucavo žumance od zlata. Kada se otvori zlatno žumance, u njemu se nalazi zlatna kokoška. Ta “zlatna koka” se opet otvara i otkriva malu dijamantsku repliku carske krune sa rubin priveskom. 

Car je tradiciju nastavio svake naredne godine, a istu je nasledio i njegov sin Nikolaj II koji je od Faberžea, osim za svoju suprugu, jaja naručivao i za svoju majku udovicu.

Tako je nastolo 50 Faberžeovih jaja, a neki veruju da ih ima čak 70 i da su izrađivana i za druge porodice.

Kao i sudbina Romanovih sudbina Faberžeovih jaja ostaje misterija.

Nakon ubistva porodice Romanovih, po naređenju Vladimira Lenjina, boljševici su spakovali jaja i druge kraljevske dragocenosti koje su pronašli u carskim palatama i bezbedno ih sakrili u Kremlj.

Tokom 1920-ih i 30-ih godina, ruska ekonomija je propala, a novi lideri zemlje počeli su da prodaju imperijalna jaja međunarodnim kupcima.

Gde su Faberžeova jaja?

Danas se 10 jaja nalazi u Oružarnici Kremlja, devet u Faberžeovom muzeju u Sankt Peterburgu, pet u Muzeju lepih umetnosti Virdžiniji i po tri u Kraljevskoj kolekciji u Londonu i Metropoliten muzeju u Njujorku. Još dva su izložene u Lozani u Švajcarskoj, dva u Vašingtonu, a dva u Muzeju umetnosti u Baltimoru. Postoji jedno jaje u kolekciji Muzeja umetnosti u Klivlendu, jedno u Monte Karlu i jedno u Faberge muzeju u Baden-Badenu. Jedno je takođe u vlasništvu Hamada bin Kalife Al Tanija, bivšeg katarskog emira koji je ovo jaje kupio na aukciji.

Stručnjak za Faberžeova jaja von Habsburg za History kaže da su dva jaja primemećena na zapadu, ili su bar u nekom trenutku bila tamo. Radi se o Faberžeovim jajima izrađenim 1888. i 1889. Sudbina još osam jaja ostaje apsolutna misterija.

Možda će se za njima tragati večno, a možda se i dogodi ono što se već desilo sa trećim izgubljenim Faberžeovim jajetom.

Naime, 2015. godine trgovac metalnim otpadom pronašao je na buvljaku jaje i za njega izdvojio 14.000 američkih dolara. Želeo je da ga razloži na delove i proda, dok na satu koji se krio unutra nije ugledao ugraviran natpis Vacheron Constantin.

To ga je navelo da potraži više informacija na Guglu, gde je pronašao članak iz 2011. godine. Ispostavilo se da je reč o trećem carskom uskršnjem jajetu. Odneo ga je na procenu, i saznao da je u pitanju jaje za kojim se toliko tragalo, čija vrednost je iznosila neverovatnih 33 miliona američkih dolara.

bilten logo

POSLEDNJE VESTI: