Konzumacija mleka se u Evropi i SAD smanjuje iz zdravstvenih i ekoloških razloga, a prema savetima stručnjaka nije preporučljivo piti ili konzumirati više od tri čaše mleka ili mlečnih proizvoda dvevno.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

mleko

Prema procenama stručnjaka, proizvodnja mleka doprinosi između tri i četiri odsto antropogenih emisija gasova staklene bašte, zbog čega je Međuvladin panel UN za klimatske promene (IPCC) pozvao na smanjenje njegove potrošnje, zajedno sa mesom i drugim životinjskim proizvodima, prenosi Pais.

Iako se u reklamama o kravljem mleku uvek govori o napitku koji ima klučnu ulogu u razvoju svih civilizacija, niko ne može tu tvrdnju da potkrepi validnim dokazima.

U Evropi i SAD, konzumacija mleka je se smanjuje iz različitih razloga, uključujući zdravlje, brigu za dobrobit životinja ili uticaj na životnu sredinu, dok je potrošnja biljnih alternativa, takozvanog biljnog mleka, od soje, ovsa, pirinča ili badema, u porastu.

Prema američkom ministarstvu poljoprivrede, između 2009. i 2018. potrošnja tečnog mleka među Amerikancima smanjena je za skoro 19 odsto, dok je od pre kovida – 19 počela takođe da se smanjuje.

Međutim, ukupna proizvodnja mleka u Evropi nastavlja da raste, jer je deo posvećen proizvodnji mlečnih proizvoda, čija je potrošnja u španskim domaćinstvima porasla poslednjih godina, naglo skočivši tokom pandemije.

Zemlja koja je najviše konzumirala mleko 2022. godine bila je Indija sa 1,4 milijarde stanovnika i oko 85 miliona metričkih tona. Kako se navodi, mleko i mlečni proizvodi su jedan od glavnih izvora kalcijuma u ​​ishrani, ali širok naučni konsenzus objavljen 2019. u naučnom magazinu Lanset poziva na promovisanje biljne ishrane kako bi se poboljšalo naše zdravlje i zdravlje planete.

Španska agencija za bezbednost hrane i ishranu (AESAN) savetuje da se ne konzumira više od tri porcije mleka i mlečnih proizvoda dnevno.

Zbog velikog uticaja mlečnih proizvoda na životnu sredinu, predlaže se smanjenje broja dnevnih porcija ukoliko konzumirate drugu hranu životinjskog porekla”, upozorava ova agencija i dodaje da se u situacijama nedostatka i visoke nutritivne potražnje (trudnoća, laktacija, anoreksija) preporučuje konzumacija mlečnih proizvoda zbog “njihove visoke nutritivne vrednosti i lakoće konzumiranja”.

Profesorka preventivne medicine i javnog zdravlja na Autonomnom univerzitetu u Madridu Ester Lopez-Garsija naglašava da je “mleko najpristupačnija i najlakša hrana za konzumiranje, u poređenju sa drugim izvorima kalcijuma, a posebno za starije osobe”. Osim toga, ona podseća da mlečni proizvodi obezbeđuju i druge hranljive materije, poput joda.

“Što se tiče direktnog uticaja na naše zdravlje, ona kaže da je teško odmeriti korisne efekte u odnosu na štetne, kao i da je redovna konzumacija mleka i mlečnih proizvoda povezana sa korisnim efektima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2”, rekla je ona.

Ipak, ona ističe da je to povezano i sa prostatom, dojkama i rakom jetre, jer su, ističe, mleko i mlečni proizvodi, posebno ako nisu obrani, izvor zasićenih masti.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: