Srbija je u prethodnom periodu privukla više od 60 odsto svih investicija u regionu i čini više od polovine ukupnog BDP-a na Zapadnom Balkanu, izjavio je danas potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

mali
FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ARHIVA

Svedoci smo da se u svrhu dnevno političkih potreba, zarad bombastičnih naslovnih strana ili samo zbog popunjavanja novinskih stubaca, sve češće plasiraju paušalne ocene makroekonomske situacije u našoj zemlji, naveo je Mali na Fejsbuku.

“Neretko se selektivnim prikazivanjem indikatora, bez analize cele slike, nestručnim i malicioznim pristupom, pokušavaju minimizirati rezultati postignuti u poslednjih 10 godina, iako su nedvosmisleno potvrđeni kao impresivni, kako kroz izveštaje međunarodnih institucija, tako i kroz nivo kreditnog rejtinga od strane eminentnih agencija. NIN-ov kompozitni indeks je potpuno proizvoljna i stručno besmislena mera ili kategorija takozvane ekonomske snage”, istakao je Mali. Najpre, dodaje, pojmovno je pitanje šta je ekonomska snaga.

“Taj pojam u stručnim knjigama ne postoji u smislu jasne i precizne definicije na osnovu koje bi se moglo razmišljati o nekoj meri. Postoji takozvani sistem nacionalnih računa, koji obuhvata pojmove kao što su BDP, investicije, potrošnja, izvoz, uvoz itd. U kolokvijalnom smislu, sintagma ‘ekonomska snaga’ se upotrebljava kao intuitivna kategorija koja asocira najpre na nominalnu veličinu BDP”, naveo je Mali. Ističe da u regionu ZB Srbija čini više od polovine ukupnog BDP-a, tako da u tom smislu nikako nije u pozadini već, naprotiv, najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija na ZB.

“U širem regionu, koji tretira NIN-ov indeks, Rumunija je jedina jača ekonomija po BDP-u i potrošačkoj snazi. Ne ulazeći u detalje – gde je najgrublja nekoherentnost, može se reći i nesuvislost NIN-ovog indeksa ekonomske snage? U njemu su pomešane ‘babe i žabe’. S jedne strane, unutra su kategorije makroekonomskog bilansiranja kao BDP, udeo javnog duga, udeo investicija u BDP-u i saldo platnog bilansa, a na drugoj strani su neki indikatori standarda i blagostanja kao što su prosečne plate, pa još dinamika prosečnih plata, ali ne i dinamika npr. investicija ili kategorija platnog bilansa, stopa nezaposlenosti, inflacija”, rekao je ministar.

Kaže da je svakome ko makar minimalno prati ekonomska i socijalna kretanja u Srbiji, jasno da od 2015. imamo neuporediv ciklus rasta u uslovima potpune makroekonomske stabilnosti i da je jasno da je Srbija vrlo ekonomski imuna na šokove kao što su suša (2017, 2022), pandemija, evropska inflacija i drugi.

“Jasno je da plate uporno rastu bez obzira na šokove, da penzije rastu, da standard raste, da zaposlenost raste i da je po ekonomskoj održivosti i žilavosti neuporedivo ispred zemalja regiona (osim Rumunije) jer ima strukturno drugačiju ekonomiju, odnosno najveći je doprinos sektora tzv. razmenjivih dobara (industrija, poljoprivreda i građevinarstvo). Uz potpunu makroekonomsku i sistemsko-političku stabilnost, što je i razlog velike propulzije stranih direktnih investicija”, naglasio je Mali.

Zašto su, ističe, autori NIN-ovog indeksa zanemarili presudne indikatore koje investitori vrednuju pri odlukama o ulaganje u jednu zemlju ili pak indikatore koji govore o održivosti privrednog rasta i životnog standarda. Mali navodi da je Srbija u prethodnom periodu privukla više od 60 odsto svih investicija u regionu.

“Zašto? Zato što su očekivanja investitora u pogledu vladinih planova reformi, političke stabilnosti u zemlji, visine fiskalnog deficita i putanje javnog duga, kretanje premije rizika, stabilnosti deviznog kursa, visine deviznih rezervi itd. takva da garantuju stabilnost i predvidivost”, rekao na Mali.

Dodaje da je Srbija tokom 2022. godine ostvarila neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 4,3 milijarde evra (7,1 odsto BDP-a u 2022. i 6,9 odsto u 2021. godini). Sa druge strane imamo priliv SDI u Makedoniji od 670 miliona evra, u Crnoj Gori 782 miliona, Albaniji i Sloveniji po 1,2 milijarde evra, dodao je on.

“I ne samo strane investicije, ukupne investicije u Srbiji u periodu od 2015. do 2022. godine, kumulativno su realno porasle oko 85 odsto. Učešće fiksnih investicija u BDP-u povećano je na 22,8 odsto u 2022. godini, dok su uprkos pandemiji, fiksne investicije tokom 2020. i 2021. kumulativno realno povećane za oko 14 odsto. Državne investicije su dostigle nivo 7,4 odsto BDP-a u 2021. i 2022. (2011. i 2012. su bile tek oko tri odsto BDP-a)”, ističe ministar.

Indikatori koji upućuju na budući održiv rast životnog standarda, osim investicija i snažnog rasta izvoza su, dodaje, rast produktivnosti i konkurentnosti. Prema njegovim rečima, održiv rast životnog standarda je moguć jedino kreiranjem novih radnih mesta, a ne veštačkim povećanjem plata i penzija i procikličnom fiskalnom politikom, koja je obeležila period do 2012. godine.

“Ozbiljna makroekonomska analiza, pored selektivnog navođenja brojeva, zahteva posmatranje šireg spektra indikatora, kako njihove vrednosti, tako i smer i dinamiku njihovog kretanja. Stopa nezaposlenosti iz 2012. godine je iznosila preko 25 odsto, a danas je jednocifrena. Nijedna zemlja u regionu nije zabeležila ovako rapidno smanjenje broja nezaposlenih lica”, naglasio je Mali.

Prema zvaničnim podacima za 2022. godinu, sa stopom od 9,6 odsto, bolji smo od Makedonije koja beleži 14,5 odsto, BiH sa 15,4 odsto, Crne Gore sa 14,7 odsto, Albanije sa 11 odsto, a kao zemlje EU, u regionu su od nas bolje Bugarska i Rumunija, naveo je on. Kaže da istovremeno nijedna zemlja u regionu nije zabeležila veći rast prosečnih zarada od Srbije. Rast zarada u Srbiji u odnosu na 2012. je 74,4 odsto i veći je nego u Albaniji (41,8 odsto), BiH (35,8 odsto) Makedoniji (52,2 odsto), Crnoj Gori (46,2 odsto), rekao je Mali.

“Uprkos višedimenzionalnoj krizi, koja traje više od tri godine, Srbija je uspela da ostvari kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko devet odsto, rekordan priliv SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i najviši nivo deviznih rezervi. Kumulativni rast BDP-a u Crnoj Gori je u istom periodu iznosio 1,5 odsto, u Makedoniji 1,1 odsto, u BiH 8,2 odsto, Bugarskoj 6,8 odsto, Mađarskoj 7,1 odsto”, naglasio je Mali.

Poručuje da zbog svega navedenog, ekonomska analiza ne bi smela biti prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena. To je onda čista statistička manipulacija, da ne kažemo laž, dodao je Mali.

“A da biste neke sledeće indekse dočekali spremniji, znajte da Srbija nastavlja politiku koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, a koja za našu zemlju znači razvoj, napredak, ekonomski prosperitet, distanciranje od svih bivših politika koje su našem narodu donosile samo patnju, siromaštvo, sankcije, gubitak radnih mesta. Potrebni će vam biti indeksi koji dovoljno precizno mogu da mere rast plata i penzija koji planiramo u Srbiji, nastavak gradnje brzih pruga, nastavak merenja svih uspeha do 2027. kada nas očekuje potvrda poverenja koje nam je dato – EXPO 2027. koji će značiti ulaganja u projekte od ukupno 12 milijardi evra, stabilnost, ugled za Srbiju. Nismo ranije imali indekse za ovo, nisu nam trebali. Spremite jedan do tada”, poručio je Mali.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: