Podeli vest

Niko zapravo ne očekuje da će svaki dan proći savršeno glatko. Manji stresovi, poput kašnjenja, tesnih rokova, dnevne brige o deci su činjenica života. Međutim, nakupljanje ovih malih trenutaka trenja nije toliko beznačajno koliko biste mogli očekivati.

Autor : Bilten.rs , Izvor :Bilten.rs

Foto:Pexels

Ne možete da nađete svoje ključeve, a zatim shvatate da ćete čak i taksijem zakasniti na posao. U kancelariji počinjete sastanak a čuje se bušilica. Prosuli ste kafu na čistu odeću, Roditeljska Viber grupa se usijala od besmislenih poruka. Kolega je loše volje. Na vaš popis obaveza dodaje se nešto što niste očekivali. Vesti lošim odgađajima u svetu samo pristižu . Dolazite kući, a vaša deca ostavljaju blatnjave tragove po hodniku. Odlazite u krevet osećajući se iscrpljeno.

Zvuči poznato?

Niko zapravo ne očekuje da će svaki dan proći savršeno glatko; manji stresovi poput ovih jednostavno su činjenica života. Međutim, nakupljanje ovih malih trenutaka trenja nije toliko beznačajno koliko biste mogli očekivati.

„Svaki mikro-stresor sam po sebi je nešto s čime smo obično dobro opremljeni za upravljanje,“ kaže psihoterapeutkinja i članica Direktorata za savjetovanje Amanda Macdonald.

„Međutim mikro-stresori nas mogu dovesti u stanje razdražljivosti, iscrpljenosti ili stresa. Zašto? Jednostavno zbog toga što mogu iskrsnuti u bilo kom trenutku i može ih imati nebrojano mnogo tokom dana.“

Problem s tim mikro-stresorima je što se sabiraju.

„S prvim stresorom – recimo da ne možemo naći ključeve od auta i kasnimo na posao – naši nivoi pobuđenosti se povećavaju i osećamo se anksiozno ili pod stresom,“ objašnjava Mark Vahrmeyer, psihoterapeut i portparol Veća za psihoterapiju Ujedinjenog Kraljevstva. „Ako tada nađemo ključeve, naši nivoi pobuđenosti opadaju. Međutim, osim ako sebi ne damo dovoljno vremena za oporavak od iskustva, naši nivoi pobuđenosti se ne vraćaju u potpunosti na početni nivo”.

Foto:Pexels

„Kada potom naiđemo na sledeći mikro-stresor, to uzrokuje bržu i intenzivniju reakciju nego prvi i to se tada nastavlja nakupljati sa svakim mikro-stresorom. Tada možemo doći do tačke preopterećenja i naći se u situaciji da se ne možemo nositi, uzrujani smo, uznemireni i pitamo se zašto se tako osećamo zbog prosute šoljice kafe.“

Ključ je u tome da ih ne bismo trebali tako lako odbacivati.

„Rekla bih da mikro-stresovi mogu biti gori od redovnog stresa ako nismo svesni toga,“ kaže Olena Chechel, psihoterapeutkinja i članica Klinike za savetovanje za Inews.uk

„Obično, kada doživimo veliki stres, primietimo to i verovatno imamo alatku za samopomoć. Ali s mikro-stresom, on prolazi neprimećeno u mnogim slučajevima. Naša tiela mogu doživljavati stres, a da mi toga nismo svesni, sve dok ne bude prekasno.“

Mikto stresori su podmukli i utiču na naše fizičko zdravlje

„Nauka pokazuje da mikro-stresovi imaju ogroman uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje,“ nastavlja ona. „Oni su podmukli i iscrpljuju nas jer ih ne tretiramo ozbiljno.“

Četiri vrste mikro-stresova na koje treba paziti

Neugodnosti – Sve što se dogodi i poremeti naš dan, čak i na manji način, može biti mikro-stresor, poput kašnjenja, gubljenja i zaboravljanja stvari ili lomljenja i prolivanja. „Neugodnosti poput ovih zaista nas mogu učiniti stresnima,“ kaže Chechel.

Okolina – Alarm za auto koji se oglašava. Vaši ukućani konstantno ostavljaju posuđe u sudoperu neoprano. Zvuk sirena. Gomila smeća u kutu vašeg radnog mesta. „Naša okolina je važna za naše blagostanje,“ kaže Chechel. „Ako smo okruženi neredom, posebno onom koji nismo sami stvorili, ili neželjenim zvukom, doživljavamo mikro-stres.“

Tehnologija – Obaveštenja o vestima, emailovi, notifikacije, podsetnici, lavina mišljenja i rasprava nepoznatih ljudi dok pregledavate društvene mreže: postoji bezbroj načina na koje tehnologija može narušiti naš osjećaj mira. „Pogled na naš telefon može biti prilično šokantno za naš nervni sistem,“ kaže Chechel. „Mnogi od nas iz refleksne reakcije posegnu za telefonom prvo što urade ujutro, što znači da započinjemo dan sa stresom.“

Sitne traume – Svi znamo kako izgleda trauma u životu: gubitak voljene osobe, zlostavljanje, nesreće koje menjaju život. Ali dr. Meg Arroll, psihološkinja i autorika knjige „Sitne traume: Kada ne znaš što nije u redu, ali ništa ne izgleda sasvim ispravno“, veruje da bismo trebali razmišljati i o manjim slučajevima trauma koje svi doživljavamo. „Primeri sitnih trauma uključuju izazovne porodične dinamike, izdaju, medicinsko zanemarivanje ili raskid prijateljstva,“ kaže ona. „Ili, to mogu biti mikro-agresije na poslu, gde kolega stalno daje podrugljive komentare i potkopava naše napore. Zato što se sitne traume stigmatiziraju kao ‘nedovoljno ozbiljne’ mi ih guramo pod tepih dok izbočina ne postane toliko velika da se spotaknemo, metaforički.“

Foto : Pexels

Naučite da preimetite mikro-stres

„Učeći da primećujemo kako se naše telo oseća i kako reagujemo na velike i male stvari, razvijamo svest o sebi koja nam pomaže da izvršimo samoregulaciju,“ kaže Macdonald.

Nosite se sa svakim od njih

Nemojte ih jednostavno odbacivati. „Dajući sebi vremena za oporavak od stresora tako što ćemo udahnuti duboko nekoliko puta, zatvoriti oči na minut ili dva ili prošetati kako bismo otpustili stres, možemo sprečiti nakupljanje mikro-stresora tokom dana i smanjiti šansu da ćemo postati preopterećeni,“ kaže Vahrmeyer.

„Ako se vaša emocionalna reakcija na svaki stresor reši i date sebi i svom nervnom sistemu vreme da se vrati u mirno stanje, stresori se neće nakupljati tokom dana.“

Identifikujte gdje možete smanjiti trenje

Umjesto da prolazite kroz život na autopilotu, kao što mnogi od nas rade, odvojite trenutak da razmislite o svojoj dnevnoj rutini i identifikujte gde biste mogli smanjiti mogućnost za iritacije. „Često postoji više toga što se može lako prilagoditi nego što mislite,“ kaže Chechel. „Možda je jednostavno: ne gledate svoje emailove odmah nakon buđenja.“ Ili, kao što Vahrmeyer kaže: „Ako prepoznamo da je jedno od najstresnijih iskustava ujutro traženje ključeva, tada odredite fiksno mesto za njih i stvorite naviku proveravanja pre spavanja jesu li tamo gde bi trebali biti.“

Promijenite svoj jezik oko stresa

„Umesto da umanjujete svoje iskustvo koristeći reči poput ‘nekako’ i ‘malo’, počnite s praksom govorenja: ‘to je bilo stresno’, ‘to je bilo iritantno’, ‘to je bilo zbunjujuće’,“ kaže Chechel. „Potvrdite svoje iskustvo i zatim se zapitajte što vam je u tom trenutku potrebno.“

Prioritet dajte odmoru

Ako nismo odmorni, svaki mikro-stresor izgleda puno veći nego što jeste. „Ako ne spavamo dovoljno, ili spavamo loše, to dodatno opterećuje naša tela,“ kaže Chechel. „Zato preporučujem praktikovanje dobre higijene spavanja i održavanje rutine koja uključuje ostavljanje telefona izvan spavaće sobe barem dva sata pre spavanja.“


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: