Podeli vest

Glumac Miodrag Miki Krstović rekao je da je “Poslednji strelac” dobar film snimljen za malo vremena, da mu je vrata u pozorište otvorila predstava “Ljubavno pismo”, i da je učio o glumi od Bate Živojinovića i Pavla Vuisića.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Pixabay

Krstović je rekao Tanjugu da su negativci mnogo zanimljiviji kao glumački izazov, i da koliko god da je njegov lik negativan uvek se trudi da mu nađe i nešto lepo, plemenito i svetlo.

“Kad je mnogo dobar lik trudim se da ga malo uprljam, jer ti mnogo dobri su i dosadni, koliko u životu, toliko pre svega u filmu”, rekao je glumac.

“Poslednji strelac“ je akcioni triler reditelja Darka Nikolića u kome glavnog junaka inspektora Kuruzovića igra Nenad Jezdić, dok je Krstovićev lik kriminalca Atanasija, koji se posle niza godina vraća u Beograda, a umešan je u ubistvo supruge Kuruzovića.

Krstović je otkrio da je film “Poslednji strelac” snimljen za 13 dana, odnosno bilo je potrebno svega 18 dana za seriju, ali je dodao da je to bilo izvodivo zahvaljujući dobrim pripremama.

Priznavši da je takav tempo rada sulud, Krstović je naveo da su okolnosti nastanka “Poslednjeg strelca” bile “hoćeš da snimiš ili nećeš”, i zato su na snimanje svi došli spremni, pripreme su bile dobre i sve je unapred bilo dogovoreno šta se radi.

“Čin snimanja doživljavam kao egzekuciju. Vi kod kuće treba da vežbate i radite, a ovde da dođete da to snimite – izvolite u kadar”, naveo je glumac.

Krstović je ocenio da je “Poslednji strelac” ispao dobar film, sa dobrom pričom, bez obzira na okolnosti, navevši da se dešavalo da snimanja traju i po “60 dana, pa je loš film”.

Prisetivši se početka svoje glumačke karijere, Krstović je priznao da je bio očajan na snimanju svog prvog filma “Vrhovi Zelengore” (1975), i da je tada shvatio da je “film pre svega čekanje”.

Na snimanje partizanskog ratnog filma reditelja Zdravka Velimirovića (1930-2005) u Kalinoviku, svi su glumci morali biti prisutni i spremni, ali je neiskusni Krstović pao u očaj što ni nakon šest dana nije došao na njega red da stane pred kameru.

“Počinje paranoja. Možda će nekog drugog da dovedu? Sedim na nekom panju u šumi, Velimirović vidi da sam izbezumljen. ‘Hoću li ja ovo uopšte da snimam?’ I za sat i po ušao sam u kadar. Možete misliti moje radosti. Ipak sam u filmu! Snimio sam prvi svoj kadar!”, prisetio se glumac.

Krstović je dodao da ga je iskustvo “Vrhova Zelengore” naučilo šta znači čekati, i u karijeri mu potom nije bio problem da čeka satima da dođe na njega red da stane pred kameru.

“Nema nerviranja i trošenja energije – čekaj!”, istakao je Krstović.

Na snimanju “Vrhova Zelengore” glumac Velimir Bata Živojinović (1933-2016) je bio “divan” prema Krstoviću i svojim opušteni stavom mu je pomagao.

Dešavalo se da pre ulaska u kadar Živojinović trči desetak minuta, jer nije hteo da kamera uhvati kako lažno diše, a Krstović je ocenio da je “to zanat”.

Tokom snimanja “Paklenog otoka” Krstović je imao priliku da razgovara nekoliko časova sa kolegom Pavlom Vuisićem (1926-1988) i priznaje da je to za njega bio glumački master klas.

“Pijuckali smo i pričali o filmu, koji smo snimali. Još ne znam svoj tekst. A on: ‘Znaš u onoj sceni gde ti dođe i kaže. A ti kažeš…’ Ja se tad postidim koliko je bio fantastičan”, prisetio se Krstović.

Prema njegovim rečimna, Vuisić mu je tada otkrio da je suština filmske i svake druge glume – “koncentracija tog dana kad dolaziš na snimanje, pred kadar”.

Na početku karijere, odmah po završetku studija glume Krstović je imao ponudu da uđe u pozorište, ali se nakon “Vrhova Zelengore” ipak odlučio za film.

“Tad sam shvatio da ako provedeš tri meseca na Hvaru, snimao sam ‘Pakleni otok’, blokiraš da se neka predstava igra. Smatrao sam nemoralnim da dovodiš druge u lošu situaciju”, naveo je Krstović.

Nakog dugogodišnje karijere okrenute filmu, Krstović je odlučio da prihvati poziv i zaigra u predstavi “Ljubavno pismo”, čija je premijera bila 25. marta 1994. godine.

“Ta predstava mi je otvorila široka, dvokrilna vrata u pozorištu, u Ateljeu 212. Apsolutno se sećam proba, premijere…”, priznao je Krstović.

Podsetivši da je njegova koleginica Tanja Boškovič tada očekivala da će predstava biti odigrana “dva i po puta”, Krstović je dodao da se ispotavilo da je igraju 30 godina sa uživanjem, a slavljeničko izvođenje je zakazano za 25. mart u Ateljeu 212.

Ocenivši da je tekst Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića duhovit, a režija Branka Kičića divna, Krstović je dodao da glumci igraju “Ljubavno pismo” “sa punom ljubavlju” i međusobnim odnosom kakav se retko može videti.

U poslednjih 30 godina, Krstović uvek ima pet, šest naslova u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Madlenijanumu, Zvezdara teatru ili u Ateljeu 212.

Krstović danas ipak mladim glumcima predlaže da igraju u pozorištu, jer može biti veliki prazan hod između dva snimanja.

“Nekad sam snimao tri, četiri filma, a nekad jedan, dva. Zamislite šest, sedam meseci ne snimate ništa. Ne radi se samo o finansijskom. Vidim koliko sam postao bolji na fillmu od kako igram u pozorištu, jer ste u stalnom treningu”, naveo je Krstović.

Prema njegovim rečima, postoji “dobra i loša gluma, kraj priče”.

“Suština je da vam ljudi veruju. Dobro je da nema glume, to je čitava ideja, onda je to prava stvar”, ocenio je Krstović, navevši kao primer predstavu “Cement Beograd” sa Milenom Zupančič gde “nema glume, gde glumci žive”.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: