Podeli vest

Danas počinje Strasna nedelja, poslednja, sedma nedelja časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ta nedelja je kod Srba poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: J.M.

Počela je sedma, poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Svi dani u njoj nose naziv Veliki. Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta, Strasna ili Stradalna sedmica uvodi u Tajnu stradanja Gospodnjeg.

Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

Crkvenim tipikom od najstarijih vremena za ovu nedelju propisan je najstrožiji post.

Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota potpuno su bez hrane. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.

Strasni ponedeljak: Strasne (Stradalne) sedmice posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista koji su predskazani u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Pored uspomene na Josifa, starozavetnog stradalnika, služba ovoga dana posvećena je i prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši (Mt 21, 17-22; Mk 11, 19-26), a ona je slika jevrejske sinagoge koja je Spasitelja predala na smrt.

Strasni utorak: Na ovaj dan se strogo postili, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo.

Utorak Strasne (Stradalne) sedmice svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka uči Hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima (jelejem, koji se spominje u odeljku koji se čita tog dana na Pređeosvećenoj Liturgiji), jer za spasenje nije dovoljna samo devstvenost već i dela hrišćanskog milosrđa. Ove nedelje se ne čuje pesma, niti se igra kolo. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda je poslednji puni radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji. Bogoslužbene himne ovoga dana govore ο ženi grešnici koja je mirom pomazala Isusa Hrista (Lk 7, 36-50). Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.

Veliki četvrtak čuva uspomenu na Tajnu ili poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika na kojoj je ustanovljena sveta tajna pričešća.

Veliki četvrtak jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.

Na Veliki petak, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i „petak stradanja“, a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan farbamo jaja. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, tog dana je najstroži post koji podrazumeva uzdržavanje od hrane i pića.

Na Veliku subotu se mesi Vaskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se na Vaskrs deca međusobno daruju. Ponegde se i na Veliku subotu farbaju jaja.

Sedmog dana Strasne nedelje slavi se Uskrs, najveći hrišćanski praznik. Običaj je da se na ovaj dan razbijaju jaja, a pobednik koji je razbio jaje potivniku, dobija njegovo jaje na poklon. Ovom prazniku se naročito raduju deca, a veruje se da na ovaj dan posebno treba veličati život i biti radostan.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: