Podeli vest

Bez obzira da li su u pitanju rokovi na poslu, dugovi ili čak samo bes na putu, svi se povremeno osećamo pod stresom. Stručnjaci daju odgovor kada, kako i koga stres može da ubije

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto:Pexels

Dok kod većine taj osećaj prolazi, drugi postaju preplavljeni i nesposobni da se nose sa stresom. Na kratke staze, stres nas može ostaviti anksioznim, plačljivim i sa problemima sa snom, ali izgleda da može i mnogo više od toga.

Neprestano osećanje nervoze može izazvati srčane udare, moždane udare, pa čak i suicidalne misli.

“Ukratko, odgovor je “da”, stres može da vas ubije”, rekla je dr Dijana Gal iz Doctor4U za Yahoo Life UK.

“Međutim moram dodati i da nisu stresne situacije te koje vas ubijaju, već to kako se nosite sa stresom.”, rekla je dr Gal.

Kada se suočimo sa stresnom situacijom, naše telo proizvodi hormone koji nas stavljaju u dilemu “borba ili bekstvo”.

To izaziva nagli porast hormona adrenalina, koji ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak, kažu u Klinici Mayo.

Borba ili bekstvo mogu biti korisni, jer naglo oslobađanje adrenalina daje nam “pojačanje” koje nam je potrebno da prođemo kroz veliku prezentaciju na poslu ili čak pobegnemo iz opasnosti.

Kada stresna situacija prođe, nivoi naših hormona trebalo bi da se vrate u normalu.

“Stres bi mogao da nas ubije kada postane preteran tokom dužih vremenskih perioda i kada se razvija u ono što se naziva ‘hronični stres'”, rekao je dr Daniel Atkinson, klinički lider u Treated.com, za Yahoo UK.

“Umesto da se odgovor na određene situacije borbe ili bekstva aktivira i zatim umanji kada je događaj prošao, odgovor se nastavlja, i naši hormoni stresa se aktiviraju ponovo”, rekao je dr Atkinson.

Dugotrajna aktivacija sistema borbe ili bekstva uzrokuje da kortizol preplavi našu krvotok, remeteći važne telesne funkcije.

Tokom vremena, oni koji pate mogu osetiri probleme sa varenjem, povećanje težine, pa čak i srčane bolesti, ukazuju iz Klinike Mayo.

Povišen pritisak, srčani udari i nezdrave navike

Govoreći na skupu povodom Međunarodne nedelje svesti o stresu, dr Atkinson je podvukao: “U pogledu visokog krvnog pritiska, ponavljajući odgovori borbe ili bekstva mogu dovesti do hipertenzije, što vas može učiniti podložnijim srčanim udarima i moždanim udarima ako se ne stret ne tretira na pravi način.”

Stres takođe pokreće nezdrave navike, pri čemu 46% od 4.000 ispitanika Fondacije za mentalno zdravlje tvrdi da su previše ili nezdravo jeli kad su bili preopterećeni.

Više od četvrtine (29%) krivi svoj hronični stres što su previše pili, dok do 16% tvrdi da ih je stres naterao da počnu da puše.

Stres uzima danak na našem mentalnom zdravlju

Od onih koji su se osećali pod stresom, 61% je prijavilo borbu sa anksioznošću, a 51% je imalo depresiju.

U težim slučajevima, 32% onih koji su se osećali pod stresom u nekom trenutku svog života priznalo je da su imali suicidalne misli.

“Postoje dokazi da neurotransmiteri i hormoni u mozgu, koji čine deo tipičnog stresnog odgovora, mogu postati iskrivljeni u lice traumatičnih događaja”, rekao je dr Atkinson.

“To dovodi do toga da ljudi sa poremećajem posttraumatskog stresa (PTSP) doživljavaju ‘lažne alarme’, jer amigdala – deo mozga koji se bavi strahom – postaje hiperaktivna, rezultirajući napadima panike koji mogu biti ekstremni po prirodi”

“Sumirano, istraživanja podržavaju tezu da nas dugoročni stres može ubiti.”

Kako se boriti sa stresom?

Dobra vest je da se stres može i sprečiti i lečiti.

Ako se osećate preplavljenim, stručnjaci preporučuje šetnje i vežbanje jer to najčešće pomaže da se razbistre misli.

“Vežbanje oslobađa endorfine, hemikalije u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i smanjuju hormone stresa”, rekao je dr Atkinson.

Poveravanje voljenoj osobi ili izdvajanje vremena za aktivnosti koje volite takođe može učiniti da vaši problemi deluju podnošljivije.

“Održavanje snažne podrške uopšte može vam pomoći da prepoznate rešenja i promenite svoju perspektivu”, rekao je dr Atkinson.

Dok je možda primamljivo okrenuti se alkoholu, pušenju ili kafi kako biste smirili nerve, dr Atkinson upozorava da su ovo samo kratkoročna rešenja.

“Novi hobiji, poput učenja novog jezika ili bavljenja novim sportom, mogu poslužiti kao korisna distrakcija za vaš um i poboljšati samopouzdanje pokazujući vam da možete preduzeti pozitivne akcije”.

I drugi stručnjaci i dr Atkinson preporučuju “mindfulness” kao metod za ljude koji su pod stresom, jer im ovo pomaže da osećaju veću kontrolu.

“Mindfulness je akt davanja više pažnje vašim mislima i osećanjima u sadašnjosti, kao i okolini oko vas”, rekao je dr Atkinson.

“To pomaže da se prekine ‘autopilot’ mod ili vrtlog u koji dnevno upadamo.

“Povećana svest koja se daje našim mislima i osećanjima može nas bolje opremiti da primetimo znakove razvijanja stresa.”

Ako “samopomoć” ne uspe da ublaži vaš stres, dr Gal preporučuje potražiti medicinsku pomoć.

“Ako se pitate da li je stres s kojim se suočavate ‘previše za vas’, tada je najbolje potražiti stručnjaka za mentalno zdravlje”, rekla je.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: