Rene Junik, novinarka koja se bavi zdravljem i fitnesom, završila je kurs “o sreći “Upravljanje srećom” koji su kreireli profesori Harvarda. Ona je najvažnije stvai podelila sa čitaocima magazina Make It.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pixabay

Naučnik i profesor Harvarda Arthur Brooks kreirao je šestonedeljni kurs o upravljanju srećom. Online kurs je potpuno besplatan za i svako može da ga pohađa, ali nakon šest nedelja gubite pristup materijalima i svom napretku.

Rene Junik je posle šest nedelja sumirala svoje utiske i istakla da joj je glavni zaključak da se oseća da sada ima mogućnost da kontroliše svoju sreću.

Rene kaže da je kroz kurs naučila mnogo stvari, ali ove izdvaja kao najvažnije.

Koliko često treba da osećamo sreću?

Iako ne postoji postavljena učestalost koliko često treba da se osećamo srećnim, Rene kaže da često možemo da doživimo sreću, posebno radeći stvari koje će nas zaista nasmejati.

“Prva stvar koju su nas zamolili da uradimo za kurs bila je da stegnemo olovku između naših kutnjaka 60 do 90 sekundi kako bismo imitirali čin osmehivanja. Iako je aktivnost delovala smešno, naterala me je da se nasmejem, što je povezano sa srećom”, kaže Rene.

Guillaume Duchenne de Boulogne, francuski neurolog koji je proučavao izraze lica, bio je posebno zainteresovan za ono što neki nazivaju “Duchenne osmeh”, osmeh koji angažuje mišiće oko usta i očiju.

“Ako prisilimo Duchenne osmeh, počinjemo da se osećamo srećnijim”, kaže Brooks u jednom od video materijala kursa.

I istraživanja iz 2022. godine čini se podržavaju tu teoriju. Duchenne osmeh nas uči da “možemo stimulisati svoju sreću i poboljšati je”, ponekad samo tako što ćetmo se iskreno osmehnuti, dodaje Brooks.

Da li je realno očekivati da se osećamo srećno sve vreme?

Koliko god možemo da negujemo sreću u našim životima, nije moguće osećati se srećnim 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

“Moderno istraživanje nam pokazuje da su naše emocije pod našom kontrolom – ali samo delimično”, kaže Brooks tokom kursa.

Naša genetska predispozicija i spoljni faktori kao što su postupci drugih ljudi takođe mogu uticati na naše emocije, objašnjava on. Ipak, potrebano je napor i disciplina da bolje upravljamo svojim osećanjima, dodaje.

Takođe je važno zapamtiti da “sreća zahteva određenu količinu nesreće”, kaže Brooks.

Umesto izbegavanja nesreće, trebalo bi je prihvatiti i pokušati videti šta nas uči ta nesreća i kako može doprineti rastu, kaže Rene dodajući da je to zaista važna stvar koju je naučila na kursu.

Ako je sreća povezana sa našim iskustvima, posebno sa ljudima oko nas, kako je možemo zaštititi kada se suočavamo sa teškim osobama?

Odnosi znatno utiču na našu sreću, ali kako se nositi sa interakcijama sa teškim ljudima nije detaljno obrađeno u kursu. Međutim, jedna od sedam praksi koje istraživači sa Harvarda veruju da vode ka sreći i dobrom zdravlju je imati dobre veštine rešavanja konflikata.

Da biste bili srećniji, istraživači tokom kursa takođe podstiču ljude da uspostave i ojačaju odnose sa ljudima na koje mogu da računaju.

Studija Harvarda sprovedena tokom 85 godina otkrila je da je najvažnija stvar koja nas čini srećnijim u životu pozitivan odnos sa drugima.

Brooks preporučuje razvijanje odličnih odnosa i postizanje zdravog balansa prijateljstava tako što ćete:

  • Imati provere u svoje prijatelje
  • Postavljati duboka pitanja kako biste procenili stvarna mišljenja ljudi o važnim temama kako biste izgradili prijateljstva sa poznanicima.
  • Sklapati više prijateljstava “koja vam nisu potrebna”.
  • “Da biste imali prijatelja, morate biti prijatelj”, kaže Brooks, pa treba da praktikujete ponašanja koja biste želeli da vaši prijatelji imaju. Preporučuje da budete podržavajući, da ljudima pružite mogućnost da budu ono što jesu i da pružite savete bez osude onima koji žele da postanu bolji prijatelji.

Kako možemo negovati sreću tokom teških perioda u našim životima?

Obično se osećamo kao da prolazimo kroz teške periode tokom značajnih tranzicija u našim životima, ali pisac Bruce Feiler, u okviru kursa, veruje da se život nalazi u tranzicijama.

Ponekad su tranzicije one koje biramo, poput preseljenja u novo mesto ili početka novog posla. Ponekad ih ne možemo predvideti poput pandemija ili gubitka voljene osobe.

Ali nakon što je intervjuisao stotine ljudi i pitao ih o tranzicijama u njihovim životima, Feiler je saznao da je 90% ljudi uspelo da prebrodi teške periode. Iz tog razloga, on predlaže da prihvatite svoje emocije i prođete kroz proces oporavka, umesto da ne priznate da su se stvari promenile.

Psiholozi su takođe otkrili da mnogi ljudi doživljavaju posttraumatski rast, transformaciju nakon životno važnih iskustava i trauma.

Prema Američkom psihološkom udruženju, znaci posttraumatskog rasta mogu uključivati:

  • Cenjenje života
  • Nove mogućnosti u životu
  • Ličnu snagu
  • Odnose sa drugima
  • Duhovne promene

Ako se borite da pronađete sreću tokom teškog perioda, Brooks nudi ovu poruku ohrabrenja: “Zapamtite da loše stvari ne traju.”

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest