Većina nas želi da živi dug, zdrav život, ali ljudi u određenim delovima sveta zapravo žive mnogo duže u proseku od drugih. Evo šta im je zajedničko.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pexels

Istraživanja pokazuju da ljudi u Japanu u proseku žive najduže, a slede ih stanovnici Švedske i Norveške.

„Postoji niz faktora koji tome doprinose, uključujući hranu, nivo fizičke aktivnosti, zdravstveni sistem i sistem zajednice u tim zemljama“, kaže za Yahoo Life dr Raši Agarval , vanredni profesor psihijatrije na američkoj Medicinskoj školi Rutgers.

U Japanu je prosečan životni vek 84,3 godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Iako postoje neki faktori koje ne možete da kontrolišete kada je u pitanju dugovečnost, kao što je genetika, lekari kažu da postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste povećali izglede za duži i zdraviji život. Evo šta oni predlažu.

Pridržavajte se uglavnom biljne ishrane

“Znamo mnogo o tome šta je dobro za nas uopšte kada je u pitanju ishrana”, kaže Agarval. „Da li nam je to teško ili ne, drugo je pitanje. Istraživanja dosledno pokazuju da je ishrana uglavnom biljnom hranom i konzumiranje manje mesa od pomoći za dugovečnost.

„Koliko god možete, izbegavajte crveno meso, izbegavajte prerađenu hranu i brzu hranu“, kaže Agarval. Dr Skot Kajzer , gerijatar iz Santa Monike, Kalifornija za Yahoo Life.

On dodjae da je važno da budete sigurni da vaša ishrana sadrži puno zelenog, lisnatog povrća, bobičastog voća i druge hrane koja je bogata fitonutrijentima, hemikalijama koje proizvode biljke da biste bili zdravi.

Izdvojte dovoljno vremena za obroke

Zdrava ishrana nije samo ono što unosite u svoje telo, kaže Agarval, već i vaš odnos sa hranom.

“Ručak bi trebalo da bude vreme kada se zaustavljate i jedete radosno i pažljivo. Ovo može pomoći u smanjenju rizika od prejedanja, što može dovesti do viška telesne masti i povećati rizik od nekoliko zdravstvenih stanja”, kaže ona.

Pokušajte da budete aktivni

„Vežbanje je najbliža stvar čudotvornom leku koju imamo“, kaže Kajzer, napominjući da može pomoći u podršci dobrom fizičkom i kognitivnom zdravlju. Agarval se slaže. „Ako ste u mogućnosti, vežbanje je divna stvar“, kaže ona.

Smernice za fizičku aktivnost preporučuju najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta i dva dana aktivnosti za jačanje mišića svake nedelje. Ako je teško uklopiti redovnu rutinu vežbanja u svoj život, Aggarval preporučuje da date sve od sebe da budete aktivni koliko god možete. To znači ići stepenicama, hodati do prodavnice ako ste u mogućnosti, ići u redovne šetnje ili čak obavljati aktivne poslove oko kuće, dodaje ona.

Vodite računa o svom mentalnom zdravlju i ostanite društveni

Stanja mentalnog zdravlja, kao što je depresija, povezana su sa kraćim životnim vekom. Stručnjaci naglašavaju da je to ponašanje povezano sa onim stanjima koja smanjuju dugovečnost, uključujući upotrebu alkohola i droga i neaktivnost, zbog čega je važno potražiti pomoć ako se borite.

Usamljenost i socijalna izolacija takođe mogu negativno uticati na zdravlje i jednaki su gojaznosti, fizičkoj neaktivnosti i pušenju, prema CDC-u . Socijalna izolacija takođe dolazi sa 50% većim rizikom od razvoja demencije, prema CDC-u. Dobra vest je da za borbu protiv izolacije nije potrebno mnogo napora. „Jednostavno odvojite trenutak da se povežete sa nekim — čak i putem kratkog telefonskog poziva — to može da smanji osećaj usamljenosti, anksioznosti i depresije i pruži koristi za zaštitu mozga“, kaže Kajzer.

Ne zanemarujte svoj san

Lako je pojesti u određeno vreme za spavanje kada je život zauzet, ali stručnjaci kažu da je važno da san bude prioritet za dugovečnost i opšte zdravlje. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna, posebno u srednjim godinama, može povećati rizik od razvoja demencije za 30%.

Generalno se preporučuje da odrasli spavaju sedam do devet sati svake noći, ali Agarval priznaje da su svi različiti. Ipak, ona naglašava važnost sna za zdravlje i raspoloženje. “Ništa ne može nadoknaditi san”, kaže ona. “Većina ljudi zna koliko im je spavanja potrebno da bi se osećali dobro – pokušajte da to dobijete.”

Uradite sve što možete da upravljate stresom

Stres je neizbežan, ali je važno upravljati njime najbolje što možete, kaže Agarval. „Posedovanje zdravih strategija suočavanja, uključujući meditaciju svesnosti , može pomoći“, kaže ona.

Skretanje pažnje na svoje disanje i pronalaženje stvari koje cenite u svom životu “može pokrenuti veoma pozitivnu kaskadu događaja u vašem umu i telu”, kaže Kajzer.

“Ova jednostavna praksa zapravo može otključati moć posredovanja i pomoći u obuzdavanju stresa dok pokreće relaksacioni odgovor u vašem telu.” To, zauzvrat, može usporiti rad srca, opustiti krvne sudove kako bi snizio krvni pritisak i poboljšao raspoloženje, kaže on.

Upravljanje stresom takođe uključuje da date sve od sebe da izbegnete da budete strogi prema sebi kada ne možete da pravite zdrave odluke sve vreme.

„Ako niste u mogućnosti da sve vreme uključujete ove stvari, nemojte se osećati krivim“, kaže Agarval. „Osećaj krivice je još gori za vaše zdravlje.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: