Podeli vest

U naučno-fantastičnom filmu iz 2015. “Marsovac”, Met Dejmon igra astronauta koji je, sticajem okolnosti, ostao sam na “crvenoj planeti” i preživaljava tako što uzgaja krompire koristeći ljudski izmet.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

astronaut
Foto: Shutterstock

Sada je kompanija iz Njujorka, koja pravi avionsko gorivo bez ugljenika, odvela jelovnik interplanetarne kuhinje u drugačijem pravcu. Njihova inovacija dovela ih je u finale takmičenja koje sponzoriše NASA, a bavi se razvojem tehnologija nove generacije za ishranu astronauta na letovima u svemir, javlja Rojters.

Avio kompanija iz Bruklina je pionir u razvoju nutrijenata baziranih na kvascu, recikliranih iz ugljen-dioksida koje astronauti izdišu tokom leta u kosmos. Ti nutrijenti se dalje koriste za pravljenje mlečnih šejkova, dizajniranih tako da prehrane posadu na dugotrajnim misijama u svemir. “Definitivno su hranljiviji od Tanga”, kaže koosnivač kompanije i šef tehnoloških procesa Staford Šihen, osvrćući se na napitak u prahu koji je bio popularan 1962, kada je Džon Glen postao prvi Amerikanac u zemljinoj orbiti.

Šihen, koji ima doktorat iz fizičke hemije sa Univerziteta Jejl, kaže da je svoju tehnologiju pretvaranja ugljenika u početku razvijao u cilju proizvodnje alkohola velike čistoće, koji bi se koristio kao gorivo za mlaznjake, pravljenje parfema i votke. NASA koja sponzoriše “Svemirski izazov ishrane”, podstakla je Šihena da prilagodi svoj izum i pronađe način da iz istog sistema proizvede jestive proteine, ugljene hidrate i masti.

Šihen navodi da njegov napitak, napravljen iz jedne jedine ćelije, ima konzinstenciju pšeničnog proteinskog šejka. On njegov ukus poredi sa seitanom, namirnicom sličnom tofuu, koja se pravi od pšeničnog glutena i potiče iz istočnoazijske kuhinje, a koriste ga vegetarijanci kao zamenu za meso.

“Dobija se slatkast ukus, sličan sladu”, rekao je Šihen u jednom intervjuu. Osim za jednoćelijske proteinske napitke, isti proces se može koristiti za ugljenohidratne zamene za hleb, paste i tortilje. Šihen ističe da njegov smuti može biti dopunjen drugim održivim jestivim proizvodima, kako bi ishrana astronauta bila raznolika.

Tehnologija AIRMADE, koju je patentirala njegova kompanija, jedna je od osam pobednika koje je NASA proglasila ovog meseca, u drugoj fazi svog takmičenja u pravljenju svemirske hrane, nagradnog fonda vrednog 750.000 dolara.

Finalna runda takmičenja tek sledi. Ostali pobednici, uključuju bioregenerativni sistem iz laboratorije sa Floride za uzgajanje svežeg povrća, pečurki i larvi insekata, koje će se koristiti kao hranljive materije, zatim veštački proces fotosinteze razvijen u Kaliforniji za proizvodnju hrane na bazi biljaka i gljivica, kao i finsku tehnologiju fermentacije gasa za proizvodnju belančevina iz jednog izvora.

Gotovo 1,5 miliona dolara nagradnog fonda biće podeljeno među pobednicima finalnog takmičenja. I mada će se retko ko od njih naći u Mišlenovom vodiču najboljih restorana, oni predstavljaju veliki skok unapred u odnosu na “Tang” i snekove proizvedene suvim zamrzavanjem, koje su konzumirali astronauti u prvim danim putovanja u svemir.

Nove šeme uzgajanja hrane su i ukusnije i obećavaju daleko bolje hranljive vrednosti od izmišljenih krompira Meta Dejmona, nađubrenih izmetom u filmu “Marsovac”. “Ideja je, u svrhu pravljenja holivudskog filma, dovedena do ekstrema”, kaže Ralf Friči, menadžer proizvodnje useva u NASA Kenedi svemirskom centru na Floridi, dodajući da ljudski otpad “nije kompletan izvor hranljivih materija koje su potrebne biljkama za rast i razvoj”.

Održavanje astronauta dobro uhranjenim, tokom dužeg vremenskog perioda, u ograničenom bestežinskom prostoru svemirskih letelica u zemljinoj orbiti, odavno predstavlja izazov za NASA. U poslednje dve decenije, posade Međunarodne svemirske stanice živele su uglavnom na pakovanim obrocima, uz neke sveže proizvode koji su im redovno dostavljani tokom misija.

Timovi astronauta su, kako je objavila NASA, eksperimentisali i sa uzgojem povrća – salate, kupusa, kelja i ljutih papričica u orbiti. Kako je NASA najavila, u cilju povratka astronauta na Mesec i eventualne eksploatacije Marsa i daljeg svemira, proizvodnja samoodržive hrane, uz minimum otpada, sa minimalnim resursima, predstavlja imperativ.

Napredak u proizvodnji hrane u svemiru takođe ima direktne veze sa ishranom sve naseljenije Zemlje, u vreme kada klimatske promene čine hranu oskudijom i težom za proizvodnju, rekao je Friči. „Poljoprivreda u kontrolisanom okruženju, prvi moduli koje ćemo rasporediti na Mesecu, imaće neku sličnost sa vertikalnim farmama koje ćemo napraviti ovde na Zemlji“, rekao je Friči.

Šihanov sistem počinje uzimanjem gasa ugljen-dioksida očišćenog iz vazduha koji udišu astronauti i njegovim mešanjem sa gasovitim vodonikom ekstrahovanim iz vode elektrolizom.

U dobijenu mešavinu alkohola i vode se zatim ubacuje mala količina kvasca za uzgoj obnovljivih izvora jednoćelijskih proteina i drugih hranljivih materija. U suštini, ističe Šihen, ugljen-dioksid i vodonik formiraju alkoholnu sirovinu za kvasac, „a kvasac je hrana za ljude!” “Mi ne izmišljamo ponovo proizvode”, rekao je Šihen, “mi ih samo pravimo na održiviji način”.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

orlić

VLADA: Orlić zvanično direktor BIA-e

Vlada Srbije donela je danas na sednici rešenje o postavljenju Vladimira Orlića za direktora Bezbednosno-informativne agencije. Saglasnost da Orlić bude…