Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše 190 mandata na izborima za Evropski parlament, a za njom sledi Progresivna alijansa socijalista i demokrata sa 136 osvojenih mandata, pokazuje danas objavljena projekcija saziva Evropskog parlamenta na osnovu konačnih i privremenih rezultata u svih 27 država članica EU.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

evropski parlament
Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias/FILE

EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostaće najveće grupacije u EP, ali su desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP, pokazuje projekcija koju je objavio Evropski parlament.

Dok je EPP povećao broj mandata sa 176 na 190, Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela je blagi pad na izborima i imaće 136 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.

Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni -Evropski slobodarski savez.

Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne partije širom EU, u novom sazivu EP imaće 80 poslanika, dok je ranije imala 102 poslanika, a Zeleni će imati 52 poslanika, dok su ranije imali 72 poslanika.

Ove projekcije, koje se zasnivaju na konačnim rezultatima iz 17 država članica EU i preliminarnim rezultatima iz deset država, ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 76 poslanika, dok su ranije imali 69.

Levica će u novom sazivu imati 39 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 45, a ostali 44 poslanika.

Preliminarni podaci ukazuju da se procenjuje da je izlaznost na izborima širom EU bila 51,08 odsto, što je malo veća izlaznost nego na prethodnim izborima za EP 2019. godine.

Najnovija projekcija zasniva se na konačnim rezultatima iz Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Češke, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Irske, Litvanije, Luksemburga, Malte, Poljske i Slovačke, kao i na preliminarnim rezultatima iz Estonije, Mađarske, Italije, Letonije, Holandije, Portugalije, Rumunije, Slovenije, Španije i Švedske.

Građani EU su od 6. do 9. juna ove godine na izborima za EP birali 720 novih poslanika EP, za 15 više nego 2019. godine.

Konstitutivna sednica EP biće održana od 16. do 19. jula.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: