Podeli vest

O srpskim kafanama koje rade do jutra, za britanski „Gardijan“ pisala je Kamila Bel Dejvis, koja svoju priču počinje iz kafane u kojoj, kako navodi, pije pivo za drvenim stolom sa kariranim stolnjakom. Dekor naziva „balkanskim“, dok opisuje kako prelazi na ćevape i rakiju – šljivovicu, uz nezaobilaznu muziku harmonikaša…

Autor : Bilten.rs , Izvor : Guardian/Kamila Bel Dejvis

Foto:Pixabay


„Ljudi ovde igraju na stolovima. Dobrodošli u kafanu”, počinje autorka priču o srpskim kafanama u kojima „ljudi dolaze na doručak pre posla, gde porodice priređuju svadbe i proslave, gde se sklapaju ili raskidaju poslovi i veze, a gde neki svoju tugu utapaju u mraku…“

RTS prenosi deo članka objavljen u londonskom dnevniku.

Kafana ima toliko veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi da se dešava da prijatelji ili recimo poštar, u njih odlaze kako bi nekoga pronašli, umesto da odu do njegove kuće ili stana.

Nažalost, mnoge tradicionalne kafane su zatvorene tokom 2000-ih, međutim, poput britanskih pabova koji se bore tako što se okreću gastronomiji, kafane su prilagodile svoju ponudu najavljujući veću posvećenost kulinarskom umeću.

Dan počinjem doručkom u najstarijoj gradskoj kafani Znak pitanja što koja je započela svoj život u 16. veku kao osmanska kafana. Udoban restoran u niskoj zgradi nalazi se naspram jedne od najstarijih beogradskih crkava.

Osnivači su upali u nevolje jer su lokal najpre nazvali „kafana pored crkve“, pa su zalepili „?“ i – to se nikada nije promenilo. Sedeći za niskim sofra stolovima, dobijam tursku kafu pečenu praćenu ljutom rakijom – navodno ključnom za balkansku dugovečnost. Posle ovoga slede omleti i pite sa sirom, mekani hleb, prženi uštipci od testa i dimljeno meso.

Osmanski stil kafane samo je jedan od pokazatelja tog uticaja koji se vidi na ulicama Beograda gde se spajaju istok i zapad. Tu su i kitnjasto ukrašene fasade u stilu secesije i neoklasicizma kao i blokovi iz komunističkog doba. Kafane su, takođe, evoluirale u tri karakteristična stila.


„Ljudi ovde igraju na stolovima. Dobrodošli u kafanu”, počinje autorka priču o srpskim kafanama u kojima „ljudi dolaze na doručak pre posla, gde porodice priređuju svadbe i proslave, gde se sklapaju ili raskidaju poslovi i veze, a gde neki svoju tugu utapaju u mraku…“ Prenosimo deo članka objavljen u londonskom dnevniku.

Kafana ima toliko veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi da se dešava da prijatelji ili recimo poštar, u njih odlaze kako bi nekoga pronašli, umesto da odu do njegove kuće ili stana.

Nažalost, mnoge tradicionalne kafane su zatvorene tokom 2000-ih, međutim, poput britanskih pabova koji se bore tako što se okreću gastronomiji, kafane su prilagodile svoju ponudu najavljujući veću posvećenost kulinarskom umeću.

Dan počinjem doručkom u najstarijoj gradskoj kafani Znak pitanja što koja je započela svoj život u 16. veku kao osmanska kafana. Udoban restoran u niskoj zgradi nalazi se naspram jedne od najstarijih beogradskih crkava.

Osnivači su upali u nevolje jer su lokal najpre nazvali „kafana pored crkve“, pa su zalepili „?“ i – to se nikada nije promenilo. Sedeći za niskim sofra stolovima, dobijam tursku kafu pečenu praćenu ljutom rakijom – navodno ključnom za balkansku dugovečnost. Posle ovoga slede omleti i pite sa sirom, mekani hleb, prženi uštipci od testa i dimljeno meso.

Osmanski stil kafane samo je jedan od pokazatelja tog uticaja koji se vidi na ulicama Beograda gde se spajaju istok i zapad. Tu su i kitnjasto ukrašene fasade u stilu secesije i neoklasicizma kao i blokovi iz komunističkog doba. Kafane su, takođe, evoluirale u tri karakteristična stila.

Neke su orijentisane ka istoku, sa bogatom balkanskom kuhinjom i bučnim trubačkim orkestrima. Drugi su u austrougarskom stilu, služe se jela poput gulaša, uz žičane instrumente i harmonike, a u skorije vreme, pojavile su se kafane u stilu noćnih klubova, koje tradicionalnu muziku menjaju turbofolkom i privlače mlađu publiku.

Sada istražujem Skadarliju, kaldrmisanu ulicu koja je boemska četvrt grada. Ovde su kafane bile dom pesnika, umetnika i pevača, koji su crpeli inspiraciju iz živahnih likova koje su sretali. Jedan od legendi bio je pevač u restoranu Dva Jelena Toma Zdravković. Video snimci iz 1980-ih ga prikazuju kako luta od stola do stola opkoljen dimom cigareta i okružen obožavaocima. Sada je izliven u bronzi kao kip na Skadarliji, a ljudi mu polažu cveće i cigarete pred noge.

Na obilan ručak odlazimo u obližnju Srpsku kafanu, omiljeno mesto za glumce susednog pozorišta – Atelje 212.

Jedem sa svojim domaćinima sočne ćevape i jela sa roštilja natopljene kajmakom koji služe stariji konobari u bezvremenskim belim košuljama i crnim prslucima. Srpska kuhinja je usmerena na meso, ali su dostupne vegetarijanske opcije kao što su pečeni kiseli kupus, paprika na žaru i ukusne supe. Dezert je mešavina bosanskog, turskog i srednjeevropskog: kolači punjeni orasima u sirupu, pečene jabuke.

Posle ovoga, potrebna mi je šetnja kroz Tašmajdanski park. Kako se noć spušta, kafana se ponovo transformiše. Zasijaju lampe a muzika se sve jače čuje. Kada u jednom lokalnu muzičari završe, a želite još muzike, uputite se u jednu od novijih „turbofolk kafana“.

Ulazim stepeništem u jednu od njih gde poznati lokalni muzičar svira na električnoj violini. Ljudi obasipaju njegov prateći orkestar novcem, što je možda čin razmetanja, ali je u duhu ovdašnje zabave.

Visokoenergetski turbofolk ritmovi me teraju da plešem do kasnih sati. Jedini mogući lek sledećeg dana je – rakija za doručak.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: