Novo istraživanje pokazalo je da sve više ljudi odmor koristi da misli o obavezama koje su ostale nedovršene. Psiholozi savetuju kako da se oslobodite ovog pritiska

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto: Pexels

Uzmete dan odmora, ali vas ometa pomisao da vam se poštansko sanduče za posao puni. Ili sednete da gledate film i odmah se osećate krivim zbog svih zadataka koji su još uvek na vašoj listi obaveza. Ili se možda trošite na masažu, ali jedva uživate u njoj jer vam misli jure sve vreme.

Ako bilo šta od ovoga zvuči poznato, niste sami. Opuštanje možda zvuči kao najlakša stvar na svetu, ali za mnoge ljude to je sve samo ne.

Erin Vestgejt, docent psihologije na Univerzitetu Florida, naučila je to pre deceniju, kada je pomogla u dizajniranju studije za testiranje efekata puštanja ljudi da rade ništa osim da sede sa svojim mislima nekoliko minuta.

„Imali smo ideju da ako bismo dali ljudima nekoliko trenutaka u njihovim užurbanim danima da samo sede, uspore i budu sami sa svojim mislima, da će im to biti zaista prijatno i da će biti opuštajuće i poboljšati blagostanje“, kaže Vestgejt za magazin Tajm.

Dogodilo se suprotno: ljudima je bilo toliko neprijatno da ništa ne rade da su se mnogi odlučili da sebi daju male električne šokove.

Ne činiti ništa, kao što je Vestgejtova studija ilustrovala, može biti teško jer većina nas nije navikla da razmišlja bez pretvaranja tih misli u akcije – prekid veze koji može biti „neverovatno kognitivno intenzivan“, kaže ona.

„Generacijama nam je “ispran mozak“ da verujemo da je produktivnost moralno superiornija od odmora – tako da nije ni čudo da se zbog opuštanja ponekad osećamo neprijatno ili čak pogrešno, kaže Seleste Hedli, autorka knjige Ne radi ništa: kako se otrgnuti od prekomernog rada, preterivanja i nedovoljnog života..

Istraživanja pokazuju da su ljudi, u različitom stepenu, motivisani onim što smatraju da „treba“ da rade; neki se mogu osećati krivim kada odstupe od toga.

Rebeka Šaumberg, docent na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji, proučavala je pozitivnu stranu krivice u vezi sa poslom, otkrivši da ljudi koji su skloni krivici imaju tendenciju da budu produktivniji i pouzdaniji radnici. Ali poslednjih godina, kaže, počela je da se pita da li je krivica dobra za ljude, ili samo za organizacije koje ih zapošljavaju. „Krivica može biti dobra na radnom mestu, ali ne znači uvek da je dobra za osobu koja je oseća“, kaže ona – posebno ako ih sprečava da ikada odvoje vreme da se odmaknu i dekompresuju.

Foto:Pexels

Istina je da su odmor i opuštanje vitalni za dobrobit. Hronični stres negativno utiče na skoro svaki aspekt mentalnog i fizičkog zdravlja, čak doprinoseći većem riziku za hronične bolesti i preranu smrt. U međuvremenu, odmor može poboljšati vaše zdravlje, kvalitet života i dugovečnost. Postati bolji u odmaranju i opuštanju, dakle, nije neozbiljno; to bi zapravo moglo biti spasonosno.

Evo kako da počnete.

Preformulišite šta se „računa“ kao odmor

Ako vas ideja o meditaciji uznemirava, to je u redu. Naučno govoreći, „opuštanje“ samo znači aktiviranje parasimpatičkog nervnog sistema – onog koji upravlja telesnim procesima o kojima ne razmišljate, poput disanja i varenja – umesto vašeg simpatičkog nervnog sistema, koji je zadužen za vaš odgovor na stres, kaže Kristina Luberto, docent psihologije na Harvardskoj medicinskoj školi koji je proučavao relaksaciju. „To fiziološko stanje možete izazvati u bilo kojoj aktivnosti koja uključuje jedan, uperen fokus, dok ostavljate po strani nametljive ili nepovezane smetnje“, objašnjava Luberto.

Bilo šta, od baštovanstva, kuvanja do čitanja vašoj deci, moglo bi da odgovara odmoru, kaže ona. Ovi oblici opuštanja orijentisani na aktivnosti mogu biti posebno korisni za ljude koji ne uživaju u sporijim praksama svesnosti, poput meditacije.

Često, kaže Luberto, pritisak da se oseti zen tokom ovih sesija doprinosi anksioznosti – pa pokušaj da se progura kroz praksu „opuštanja“ koja ne funkcioniše za vas može doneti više štete nego koristi.

Postavite granice

Foto: Pixabay

Kada se posao uvuče u vaš lični život – na primer, napustite nedeljni ručak da biste proverili e-poštu – to je „zagađeno vreme“, kaže Headlee. Ako su vam sati za opuštanje zagađeni, ne ubirete njihove pune prednosti. Štaviše, možda jačate ideju da biste „trebalo“ da obavljate zadatke čak i tokom zastoja.

Da bi vaše slobodno vreme bilo slobodno, Headlee preporučuje da zapišete svoje radno vreme i postavite ga na vidljivo mesto kao podsetnik za sebe. Baš kao što se prodavnica ne bi ponovo otvorila za kupca koji je stigao nakon što je zatvorena, Headlee kaže, ne bi trebalo da pravite izuzetke od svog radnog vremena kada dobijete e-poruku kasno u noć ili osetite svrab da se prijavite kod šefa u nedelju popodnevni. „Zatvoreno je zatvoreno“, kaže ona. Za dodatno pojačanje, razmislite o dodavanju reda o vašem radnom vremenu u potpisu e-pošte ili da kažete prijateljima i porodici o granicama koje ste postavili kako bi mogli da vas drže odgovornim.

Ne zaboravite da opustite i svoje telo

Mnogi ljudi hodaju okolo sa mišićnom napetošću koja ih drži u stresnom stanju, osećaju se iscrpljeno čak i kada pokušavaju da se opuste. Njuman preporučuje zatezanje, a zatim otpuštanje različitih mišića u telu kako bi se oslobodio nagomilani stres. Vežbe disanja takođe mogu pomoći da se katalizuje relaksacioni odgovor.

Razmislite o poseti terapeuta

Nemaju svi zaposleni ljudi anksioznost ili osetljivost za opuštanje, napominje Luberto. Ako ste po prirodi aktivni, ali i uživate u zastoju, ma koliko povremeno, verovatno nema razloga za zabrinutost. Ali ako vam se opuštanje čini teškim ili nemogućim – bilo zato što ste krivi, uznemireni ili ometeni – možda je vreme da pozovete profesionalca, kaže ona. Psihološke tehnike kao što je kognitivna bihejvioralna terapija mogu pomoći.

Počnite sa malim, pa vežbajte

Ako se borite da se opustite, nemojte uranjati pravo u duboki kraj tako što ćete rezervisati nedeljni odmor na plaži. Počnite tako što ćete pronaći male trenutke u svom danu kako biste vežbali usporavanje i osećanje udobnosti. I strateški birajte trenutke, birajući one u kojima ćete najverovatnije uspeti – na primer tokom jutarnjeg tuširanja, kaže Vestgejt.

Kao i većina stvari u životu, odmaranje postaje lakše što ga više radite, kaže Headlee. Usporavanje se u početku može osećati neprijatno ili čak sramotno, ali kada jednom trenirate svoj mozak, biće vam lakše, kaže ona.

„Biće potrebno malo vremena da naučite svoj mozak da ne možete odgovoriti na tu e-poštu i ništa se neće dogoditi, ništa neće eksplodirati“, kaže Headlee. “Samo morate to da nastavite da radite.”


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: