Mentalno zdravlje više nije tabu tema na društvenim mrežama. To znači da se dijagnoze iznenada odvijaju preko platformi. Ko ima je zaista narcis, ko toksičan, a ko u vrtlogu “gaslajta”? Jeste li zaista narcisi ili vam je samo dodeljena etiketa?

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto:Pexels

Instagram i TikTok su deo svakodnevnog života mladih ljudi – i mnogih drugih. Ne samo da možete da gledate video zapise i fotografije na platformama, već mnogi koriste i društvene medije kao glavni izvor informacija. Tema o kojoj se posebno otvoreno govori na TikTok and Co. je mentalno zdravlje. Imati terapeuta ili uzimati psihotropne lekove više nije neuobičajeno. Međutim, ova otvorenost prema našoj psihi sa sobom nosi i opasnosti na internetu.

Tako se na TikToku etablirala takozvana “pop psihologija”. Ovo se odnosi na diskusiju o mentalnim bolestima i terminima u grupama – kao što su u određenim oblačićima na TikToku – bez naučne pozadine. Dakle, koristite psihološki žargon, a da ne znate pravo značenje izraza. Sledeći termini se posebno često (pogrešno) diskutuju – prema psiholozima na TikToku:

Okidač:
Termin “okidač” dolazi iz engleskog i znači “okidač”. Biti “pokrenut” znači da reč ili slika mogu pokrenuti sećanje na traumatska iskustva. Žrtve seksualnog nasilja, na primer, često su izazvane seksualnim scenama u filmovima. Danas se, međutim, taj termin uglavnom pogrešno koristi. Fraza “To me je pokrenulo” često se koristi u situacijama kada zapravo mislite: “To me je uznemirilo”. Kao rezultat toga, reč “okidač” gubi značenje za ljude koji zapravo pate od traumatskih iskustava i osećaju da ih ne shvataju ozbiljno.

Trauma:
Kada osoba doživi traumu, nađe se u izuzetnoj psihičkoj situaciji. Traume su izazvane aktima nasilja, ratovima ili prirodnim katastrofama. Događaji su toliko neodoljivi da predstavljaju pretnju po živote pogođenih. I ovde se termin “trauma” često koristi previše jednostavno.

Toksičan:
Na TikToku, svaka veza koja se nije završila potpunom harmonijom trenutno je opisana kao toksična. Ali ne svaka svađa čini vezu nezdravom. Partnerstva koja karakterišu podsvesni oblici nasilja nazivaju se toksičnim odnosima. To uključuje manipulaciju, međusobno ponižavanje, zavisnost od kontrole ili pretnje.

Photo by Vera Arsic/pexels

Anksioznost:
Termin “anksioznost” dolazi iz engleskog i koristi se za generalizovani anksiozni poremećaj. Međutim, mnogi ljudi sada koriste ovaj izraz u svakoj situaciji u kojoj se ne osećaju dobro ili uplašeni. Međutim, anksiozni poremećaj je više od toga. Oni pogođeni doživljavaju tešku anksioznost i fizičke simptome koji mogu biti toliko jaki da utiču na svakodnevni život.

Ljubavno bombardovanje:
Ljubavno bombardovanje je manipulativna taktika koja uključuje obasipanje žrtve pažnjom, poklonima, komplimentima i obećanjima. To se obično dešava u ranim fazama veze. Jednom kada se žrtva navikne na ovu “ljubav”, onda se iznenada povlači bez razumnog razloga. Tako se žrtva emocionalno zlostavlja.

Gaslighting:
Termin “gaslighting” opisuje vrstu psihičkog nasilja u kojem se žrtvama manipuliše rečima do te mere da počinju da sumnjaju u sopstveni razum. Primer: Tokom svađe ljudi stalno govore: “Samo zamišljaš, ja nikada nisam rekao tako nešto”. Sa ponovljenim gaslightingom, žrtva počinje da se preispituje i više ne veruje sebi.

Foto:Pexels

Narcizam:
Ljudi koji pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti precenjuju svoje sposobnosti i hvale se svojim uspesima. Oni misle da su superiorni, jedinstveni ili posebni. Međutim, kao i svaki drugi poremećaj ličnosti, narcizam je takođe bolest i oboleli i oni oko njih pate od nje. Takav poremećaj mora da dijagnostikuje lekar ili psihijatar i ne može se utvrditi na osnovu karakteristika na mreži.

Opasnosti pop psihologije

Gore pomenuti termini se bukvalno bacaju na TikTok and Co. Tako se širi opasno poluznanje. Jer: Ljudi često na internetu pružaju informacije o psihičkom stanju određenih ljudi bez psihološke obuke. Posebno čest primer: Mladi pričaju o svojoj bivšoj vezi, u kojoj su iskusili formativne obrasce od partnera.

Ove karakteristike se zatim brzo klasifikuju i dijagnostikuju. Bivši su optuženi da imaju narcisoidne poremećaje ličnosti, a loša iskustva se označavaju kao trauma. Osim toga, daju se saveti – ne uvek zdravi – kako se ponašati sa takvim ljudima.

Anja Meier iz Pro Juventute-a takođe vidi određene rizike u ovim video snimcima: „Naučni termini se često skraćuju i pojednostavljuju na društvenim mrežama. TikTok & Co. ne tvrde da su naučna platforma. Ali kliničke slike kao što su narcizam ili ADHD uvek zahtevaju dijagnozu od specijaliste u direktnom razgovoru. Pro Juventute stoga preporučuje traženje stručne podrške u svakom slučaju.

Ipak, diskusija o mentalnom zdravlju na društvenim medijima je takođe veoma važna. Anja Meier kaže: „Mnogi mladi ljudi pogođeni psihološkim stresom koriste društvene mreže da razmenjuju ideje i bolje se nose sa bolešću. Pored toga, sada postoji mnogo profesionalnih psihologa na TikTok-u koji takođe mogu da prenesu specijalističke sadržaje na način da im i mladi imaju pristup.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest